Produženo lečenje alkoholizma u klubovima Srbije

Na produženo lečenje alkoholizma u klubovima lečenih alkoholičara Srbije se uključuju bračni parovi i samci KOJI SU ZAVRŠILI BOLNIČKO LEČENJE ALKOHOLIZMA.


Cilj produženog lečenja alkoholizma u klubovima

Cilj produženog lečenja alkoholizma u klubovima Srbije je socijalno lečenje alkoholičara i saradnika radi ostvarenja maksimalno moguće lične i porodične rehabilitacije i resocijalizacije.

To je PROCES izgradnje novog zdravog načina života – BEZ ALKOHOLA.

Put do ovog cilja je dug i zahteva PROMENE kod lečenog alkoholičara i saradnika, ali se uz njihovu jaku motivaciju i uporno angažovanje MOŽE OSTVARITI.

Trajanje produženog lečenja alkoholizma u klubovima

Trajanje produženog lečenja alkoholizma u Klubovima uslovljeno je prirodom i stepenom razvoja samog alkoholizma.

PRODUŽENO LEČENJE ALKOHOLIZMA U KLUBOVIMA LEČENIH ALKOHOLIČARA SRBIJE FORMALNO TRAJE 1-2 GODINE, A SUŠTINSKI – DO KRAJA ŽIVOTA.

Metod rada klubova u produženom lečenju alkoholizma u Srbiji

Osnovni metod rada produženog lečenja alkoholizma u Klubovima lečenih alkoholičara Srbije je psihoterapija. Psihoterapija je po definiciji lečenje psihičkih problema psihološkim sredstvom – razgovorom. Ali to nije običan razgovor, već PROCES koji se odvija po terapijskim pravilima, ima jasan cilj i strukturu.

Ima više vrsta psihoterapije, a Klubovi lečenih alkoholičara najčešće koriste grupnu socioterapiju i sistemsku porodičnu psihoterapiju. Po potrebi, sa nekim lečenim alkoholičarem ili bračnim parom iz Kluba se može vršiti i individualna psihoterapija.

Psihoterapija u Klubovima lečenih alkoholičara Srbije je metod produženog lečenja alkoholizma pomoću razgovora sa terapeutima i ostalim članovima Kluba.

Psihoterapija u Klubovima lečenih alkoholičara Srbije je strukturisan proces postepene, ciljane promene i uvida u ostvarenje ciljeva produženog lečenja alkoholizma.

Psihoterapija u Klubu pomaže u promeni ponašanja alkoholičara i saradnika prema sebi, porodici i društvu.

Grupna psihoterapija u Klubu lečenih alkoholičara je proces u kome zajednički učestvuju alkoholičari, njihovi saradnici, ostali članovi kluba i psihoterapeut.

Ova terapija podrazumeva poverljivost da razgovori vođeni u Klubu ostaju među članovima Kluba lečenih alkoholičara. Nečija intima se ne treba se deliti sa drugima.

Grupna psihoterapija u Klubu nije davanje saveta niti proces u kome terapeut i članovi Kluba traže rešenje umesto nas. I problem i rešenje produženog lečenja alkoholizma su u samom alkoholičaru i njegovom saradniku.

Članovi kluba lečenih alkoholičara kroz lična iskustva, a terapeut kroz stručna mišljenja samo UČE ALKOHOLIČARE I SARADNIKE da:
– svoje probleme sagledaju iz drugog ugla,
– otkriju i aktiviraju vlastite snage i
– promenom sopstvenog ponašanja SAMI REŠE SVOJ PROBLEM.

Za ilustraciju suštine psihoterapije, navodimo anegdotu iz rada psihoterapeuta Najtanela Brendena:

„Jedan od najvažnijih momenata u psihoterapiji je kad klijent shvati da NIKO NEĆE DOĆI: niko neće doći da ga učini srećnim, niko neće doći da izlečni njegov alkoholizam, niko neće doći da ga spasi. Ako želi popraviti svoj život, mora nešto učiniti sam. Jednog dana, za vreme grupne terapije jedan klijent sa smislom za humor je rekao: *Stalno nam govorite da niko neće doći. Ali, vi ste došli! *To je tačno, rekao sam. Ali ja sam došao samo da vam kažem da niko neće doći.“

Kako se vrši produženo lečenje alkoholizma u klubovima?

Po dolasku u klub, novi lečeni alkoholičar i saradnik se predstave klubu radi upoznavanja sa njihovom ličnom i porodičnom situacijom.

Socioterapijsku grupu čine terapeut, lečeni alkoholičari i njihovi saradnici. Grupa radi na principima iskrenosti, dobronamerne kritike, poverenja i spremnosti za pomoć svakom članu Kluba.

Uz stručne sugestije terapeuta, iskustva i mišljenja članova kluba alkoholičar i njegov saradnik sagledavaju svoj problem iz drugih uglova i SAMI DONOSE REŠENJE ZA SEBE.

Ako se neki problem u lečenju alkoholizma ne može rešiti u klubu, po potrebi se angažuju i porodični terapeut, psiholog ili psihijatar.

Uz poštovanje pravila ponašanja u apstinenciji i kroz aktivan višegodišnji rad u klubu, izgrađuje se novi model zdravog funkcionisanja u porodici i društvu.

Iznošenje i rešavanje problema oko lične i porodične rehabilitacije pred grupom alkoholičara i saradnika je sve drugo samo ne „ugodni razgovor“. Suočavanje sa samim sobom, sa mišljenjima, iskustvima i stavovima grupe često je veoma bolno, ali zato i veoma LEKOVITO

Kroz sugestije i lična iskustva ostalih članova Kluba, ukazuje im se na propuste i daju preporuke za uspešnije lečenje.

Na taj način, alkoholičari vremenom SAMI menjaju svoje alkoholičarsko ponašanje i model ALKOHOLIČARSKE PORODICE.

Za sticanje uvida u tok i napredak produženog lečenja alkoholizma, alkoholičari i saradnici povremeno na Klubu vrše ANALIZE LIČNE I PORODIČNE REHABILITACIJE.

Kako uspeti u produženom lečenju alkoholizma u klubu?

U LEČENJU ALKOHOLIZMA NEMA INSTANT REŠENJA, tako da je i produženo lečenje alkoholizma dugotrajan i mukotrpan proces.

Samo motivacija, istrajnost i upornost, spremnost na promene i prihvatanje iskustava drugih mogu dovesti do uspešnog zalečenja alkoholizma.

Pošto su iskustva i podrška koji se dobijaju u Klubu lečenih alkoholičara nešto dragoceno, lečeni alkoholičari i saradnici često ostaju u Klubu po 10 i više godina, prihvatajući ga kao svoju drugu porodicu.

Aktivno učešće lečenog alkoholičara i saradnika u radu Zajednice Klubova i klubova lečenih alkoholičara značajno doprinosi uspehu produženog lečenja alkoholizma u Klubovima lečenih alkoholičara Srbije.

Uspešnost lečenja alkoholizma u Klubovima lečenih alkoholičara Srbije

Tokom pola veka njihovog postojanja, u Klubovima lečenih alkoholičara Srbije su se zalečile hiljade alkoholičara i saradnika u lečenju.

Na početku rada, u  klubovima je korišten socijalni model terapije alkoholizma. Rezultati: oko 1/3 lečenih u klubovima održava apstinenciju, 1/3 povremeno pije, a 1/3 se ponovo vraća alkoholizmu.

Uvođenjem modela sistemske porodične psihoterapije od 1980. godine, procenat uspešno zalečenih alkoholičara u klubovima se povećao na oko 75%.