Moj delirijum tremens

Zar sam morao doživeti delirijum tremens pa da konačno prestanem piti alkohol? Zašto sav trud i saveti meni bliskih i dragih osoba nisu mogli savladati moju zavisnost od alkohola?
Na žalost, i ja sam bio jedan od onih koji uče na vlastitim greškama…..

Pio sam alkohol preko 30 godina i nisam imao nameru da prekinem.

I ne znajući, već odavno sam bio  u toksikomanskoj fazi alkoholizma, kada me na mom dobrovoljnom putu propasti sačekao

Moj delirijum tremens

Dočekao sam i proslavio Novu 2004. godinu na uobičajeni način, uz obilje alkohola. Veselo sam proslavljao Novu godinu i narednih par dana.
Ali, četvrtog januara sam dobio temperaturu, oko 39,8o.
Počeo sam piti razne preparate i čajeve da bih skinuo temperaturu. Radio sam tako dva naredna dana, naravno bez pijenja alkohola.

početak delirijuma
delirijum tremens: okolina počinje da nas „ugrožava“

Šestog januara, na Badnje veče, počeo sam da „čujem“ razne glasove, muške i ženske.
Ljutio sam se na komšije iznad koji su na mom plafonu otvorili „prozor“(?!?) i gledaju odozgo u moju sobu.
„Čuo“ sam i zvuke uključenja i isključenja policijske Motorole. To sam „shvatio“ kao opasnost za mene i sina, jer se „oni“ dogovaraju da nas likvidiraju.

Tokom noći budio sam se više puta, pio čaj i ponovo spavao.


 Moj delirijum tremens stiže

Na Božić, 07. januara sam se probudio negde oko 5 sati ujutro. Skuvao sam čaj i pio ga sedeći na ležaju, uz gledanje televizijskog programa.

Razmišljao sam o sinoćnjim noćnim morama, kad sam uz štok vrata ka mojoj sobi „video“ mladog, visokog čoveka, ošišanog na ćelavo.

Taj čovek je „držao“ pištolj uperen u mene i gledao me očima punim plamteće mržnje. Smrtno uplašen da će pucati, viknuo sam „Komšija upomoć – hoće da me ubiju!!!“
Da bih se zaštitio, svom snagom sam se bacio na pod između ležaja i sobnog stolića.
Moj poziv u pomoć je probudio mog sina, koji je bunovan uleteo u sobu i pitao me „Šta je bilo?“

Rekao sam mu da je u stanu opasan naoružani čovek i vratio ga u njegovu sobu. Iz susedne sobe sam uzeo pištolj, otključao ulazna vrata stana i sklonio se iza vrata sobe gde sam uzeo pištolj.

Pozvao sam „neznanca“ da „napusti“ stan i obećao mu da se neće ništa desiti.
Zatim sam ga ponovo „video“ uz štok izlaznih vrata i „čuo“ da je on ispalio dva metka, pa sam i ja bez oklevanja ispalio  tri metka prema njemu.

vrhunac delirijuma
delirijum tremens: ubijanje straha

Sin je sav unezveren upalio svetlo, a ja sam „tražio ubijenog“ ili tragove da je pobegao.

Tražio sam gde su završila zrna iz mog i „njegovog pištolja“. Pronašao sam moja zrna gde su završila, ali „njegovih“ nije bilo. Rekao sam sinu da pozove policiju.

Kad je policija stigla, ispričao sam im kako sam ja to „video“ i oni su izvršili uviđaj. Otišli smo u stanicu policije gde sam potpisao izveštaj i vratio se kući, sa preporukom da se javim lekaru.


Saniranje mog delirijum tremensa

Istuširao sam se i pozvao kolegu da me odveze u hitnu. Pošto su mi uzeli rezultate i uradili EKG, doktorka se dvoumila da li da me smesti na kardiologiju ili na psihijatriju.

Pošto je od sina i kolege čula da ja stalno pijem alkohol, odlučila je da idem na psihijatriju.
Otišli smo na odelenje i dogovorili se da mi sin sutra donese to šta mi treba za ležanje.

Došla je medicinska sestra, izvadila mi krv i uradila EKG, a onda je nastala uzbuna, doneli su drugi EKG aparat i došlo je više sestara i lekara, dali su mi injekciju, priključili infuziju i nakon toga se sećam samo snova.

Snovi su bili strašni:

  • Jastuk mi je bio bodljikav poput ježa i ja sam „shvatao“ da mi to testiraju izdržljivost…
  • Zatim su mi po telu hodale neke životinjice i „grickale“ me, i to je bio test…
  • Išli smo u neku salu gde smo vežbali, ali zidovi su se pomerali i stanjivali prostor skoro do gušenja…
  • Ja se izdižem i lebdim iznad kreveta, posmatram svoje telo odozgo, iz ptičje perspektive. Pokušavam nešto reći, „vičem iz sve snage“ a glasa niotkuda…
  • Sve to mi je zadavalo neopisivi strah, jer sve kuda sam „išao“ i šta sam radio bilo mi je nepoznato…

Između sna i jave

Sin je došao i doneo mi tražene stvari sutradan, a ja sam bio uveren da je prošlo dva dana i dve noći.

Za doručak i ručak išao sam sa kolegom iz sobe u trpezariju, ali posle obroka nisam znao kako da se vratim u sobu, nego sam čekao da on završi jelo, pa da idemo zajedno. To očito pokazuje da sam bio izgubio orjentaciju u vremenu i prostoru.

Prožimao me neopisivo grozan osećaj, kao da pokušavate protrčati kroz razapeto platno koje ogromne ruke drže zategnuto… glava pulsira u nekom čudnom ritmu…

smirivanje delirijuma
delirijum tremens: povratak u realnost

Sledeće večeri su mi dali terapiju, ali ja nisam mogao da zaspim pa su mi dali još jednu dozu, ali ja sam „video“ da neki stubovi hoće da padnu na mene i da zato ne mogu da spavam. Dali su mi još neki lek, i ničega se više ne sećam….

Probudio sam se vezan za krevet u sali za vežbanje, odakle su me vratili u sobu. Kako sam se pre toga ponašao i zašto su me vezali za krevet, ostalo mi je i do danas nepoznato…

Tek od idućeg, tj. trećeg dana sam se počeo normalno ponašati, i psihički sam se znatno bolje osećao ali sam fizički još par dana bio slab, hodao sam stopu po stopu i lagano.

Tek tada su mi lekari rekli šta sam doživeo, reč koju do tada nikad nisam ni čuo, a ona je bila – DELIRIJUM TREMENS. Medicina ga definiše kao:

Delirijum tremens je jedna od NAJTEŽIH POSLEDICA ALKOHOLIZMA, URGENTNO STANJE SA VISOKOM STOPOM SMRTNOSTI


E P I L O G

Iz svega lošeg što mi se desilo, izrodilo se i nešto dobro.

Nakon što sam doživio i saznao šta je zaista delirijum tremens, istinski sam se uplašio za vlastiti život. Odmah sam započeo bolničko a potom i produženo lečenje alkoholizma u klubu lečenih alkoholičara.

Doživljeni delirijum tremens je simbolično postao raskršće, nakon koga je moj život krenuo u sasvim drugom pravcu. Već 16 godina apstiniram i uspešno se lečim od bolesti alkoholizma u jednom beogradskom klubu lečenih alkoholičara.

Cilj ovog teksta nije bila teorija, već da iz „prve ruke“ opišem moj lični doživljaj delirijum tremensa i možda nekome pomognem.


Svima koji piju alkohol neka ovo bude opomena gde mogu dospeti daljim pijenjem alkohola.

Delirijum tremens nije nešto što se događa „nekom drugom“ – svaki alkoholičar je u riziku od njegovog nastanka.

Korisni linkovi

  1. Teme iz psihijatrije – Delirijum tremen
  2. Ludilo pijanaca – Vikipedia
  3. Delirium tremens

Alkoholizam kao maladaptacija

Bolesti zavisnosti, uključujući i alkoholizam, mogu se sagledavati kao maladaptacije (neadekvatna prilagođavanja) čoveka na određene poteškoće u funkcionisanju.
Autor ovog članka, psiholog Milan Janković, sagledava alkoholizam kao maladaptaciju kroz:
– osvrt na biopsihosocijalni pristup bolestima zavisnosti renomiranog svetskog stručnjaka, kanadskog lekara dr Gabora Matea, i
– pokušaj sinteze njegovog i modela kakav primenjuju grupe za tretman alkoholizma i klubovi lečenih alkoholičara u Srbiji.


Šta je maladaptacija?

Maladaptacija je loše prilagođavanje, neadekvatno reagovanje na životne situacije u psihološkom i socijalnom, ili u slučaju alkoholizma – biopsihosocijalnom smislu.
Maladaptivna ponašanja često služe tome da se izbegne realno suočavanje sa neprijatnim okolnostima u životu.


Autor: Milan Janković, psiholog, terapeut Kluba lečenih alkoholičara „Zemun“


Umesto da čoveku budu od pomoći, takva ponašanja zapravo pogoršavaju situaciju. U slučaju konzumiranja alkohola, taj takozvani „lek“, zapravo otrov, privremeno otupljuje čoveka i stvara iluziju rešenja.

S druge strane, srednjeročno i dugoročno, alkohol uvek vodi problemima većim od onih koji se njime pokušavaju „rešiti”.

Hipokrat je govorio: „Pre nego nekoga izlečiš, pitaj ga je li spreman odreći se onoga što ga je učinilo bolesnim?“
Zašto bi neko istrajavao u alkoholičarskom ponašanju i nezdravom načinu života, tako destruktivnom za samog alkoholičara i njegovo okruženje?

Treba imati u vidu da je i loše prilagođavanje neka vrsta prilagođavanja, način funkcionisanja koji obezbeđuje neku izvesnost u životu.
Makar ta alkoholičarska izvesnost bila loša i neprijatna za alkoholičara i okolinu, mnogo energije je već uloženo u njeno održavanje.

Ma koliko nezdravo i destruktivno njegovo „rešenje“ bilo, alkoholičar ga se ne odriče lako i braniće ga svim mogućim sredstvima.


Zavisničko ponašanje i maladaptacija

Da bi neko ponašanje bilo okarakterisano kao zavisničko ponašanje ono kod osobe najpre mora da izaziva žudnju.

Pored toga, osoba u njemu privremeno pronalazi zadovoljstvo ili utehu, dok dugoročno takvo ponašanje proizvodi negativne posledice.  Takođe je praćeno i nemogućnošću da se sa tim ponašanjem prestane, odnosno da se od njega apstinira.

Ova definicija pokriva zavisnost od alkohola, narkotika, kocke, ali i nove zavisnosti koje su medicinski priznate: zavisnost od interneta, kupovine…

Kada pitamo zavisnike, uključujući i alkoholičare, šta su dobijali od svog zavisničkog ponašanja na kratke staze, oni obično navode:
– beg od bolnih, neprijatnih doživljaja i emocija
– ublažavanje stresa
– osećaj kontrole
– ublažavanje simptoma depresije i anksioznosti
– uzbuđenje, zadovoljstvo…

Dakle, iza razloga koje zavisnici navode zapravo stoje uobičajene ljudske potrebe. Potreba za sigurnošću, za zadovoljstvom, rešavanjem nekog bola ili neprijatnosti…
To sugeriše da je zavisnost u svom početku  često bila pokušaj osobe da neku svoju neispunjenu ljudsku potrebu zadovolji. Odnosno, bila je pokušaj zavisnika da određeni „problem“ reši kako zna i ume, makar i na nezdrav način.

Alkoholizam kao loša prilagođenost u društvu
Alkoholizam kao maladaptacija

Život neizbežno sa sobom nosi neke bolne trenutke i periode. Važno je da kao ljudska bića znamo kako da bol doživimo i proživimo, kako bi mogli nastaviti sa svojim životima.

Alkoholizam kao maladaptacija

Zašto alkoholičari osećaju takav bol da ne mogu sa njim biti? Takav bol da se sa njim ne mogu nositi na neki zdraviji, manje škodljiv način?
Otkud to da kod lečenih zavisnika često i premorbidno postoji osećaj nedostatka kontrole i manjak zadovoljstva životom?

Ljudi su biopsihosocijalna bića, a alkoholizam je biopsihosocijalna bolest, kako u smislu posledica, tako i u smislu njegovih uzroka.
Ne možemo zaista razdvojiti našu biologiju od naše psihe i našeg funkciosanja u socijalnom kontekstu.  Te tri sfere našeg bića su međusobno usko povezane.

Alkoholizam kao bolest zavisnosti nije prosto stvar izbora, a nije ga moguće svesti ni na genetiku.

Bolesti napadaju različite organe; recimo, kardiovaskularne bolesti oštećuju srce, a dijabetes je povezan sa disfunkcijom pankreasa.
Sve bolesti zavisnosti stvaraju uočljive abnormalnosti u strukturi i funkciji mozga, a alkoholizam vremenom oštećuje i sve druge delove organizma.

Bolesti najčešće napadaju organe čoveka, recimo kardiovaskularne bolesti oštećuju srce, a dijabetes je povezan sa disfunkcijom pankreasa.
Sve bolesti zavisnosti stvaraju uočljive abnormalnosti u strukturi i funkciji mozga, a alkoholizam vremenom oštećuje i sve druge delove organizma.


Dobiti od zavisničkog ponašanja

Bitno pitanje može biti: šta alkoholičar zapravo ima od svog zavisničkog ponašanja?
Ako bolest zavisnosti nije primarni problem, već pokušaj rešenja problema na nezdrav i disfunkcionalan način, postavlja se pitanje:

Koji je zapravo primarni problem i kako je do njega došlo?

Nakon uspostavljanja apstinencije, sa napretkom lečenja važno je kontinuirano se baviti alkoholičarskim ponašanjem pacijenta i konfronitirati ga sa istim.
Takođe je korisno za lečenje saznati šta je pacijent alkoholom otupljivao, nastojeći da sebi i drugima skrene pažnju sa toga.

Izgleda da je obično reč o nekim neprijatnim doživljajima, o nekom emocionalnom bolu. 
On se ponekad može manifestovati i kroz simptome depresije, anksioznost, socijalne fobije, posttraumatski stresni poremećaj…

Nakon uspostavljanja apstinencije, sa napretkom lečenja važno je kontinuirano se baviti alkoholičarskim ponašanjem pacijenta i konfronitirati ga sa istim.

Iako izgleda da govorimo isključivo o sekundarnom-simptomatskom alkoholizmu, verovatno je da i primarni alkoholičari nisu pošteđeni spomenutog emocionalnog bola.

Alkoholizam kao maladaptacija

Sekundarni alkoholizam podrazumeva prvenstveno individualnu maladaptaciju.
Primarni alkoholizam bi mogao biti šire društvena, kulturom uslovljena maladaptacija na potencijalno još dublje potisnute, u društvu ukorenjene emocionalne probleme. 

Po dr Gaboru Mateu, pri lečenju bolesti zavisnosti pitanje koje se mora postaviti nije: „Otkuda zavisnost?“, već: „Otkuda bol?“

On smatra da je korisno zagledati se u život pacijenta, ako želimo pronaći odgovor na to pitanje.  Takođe veruje da što je veće probleme osoba imala u detinjstvu, veći je rizik od razvijanja bolesti zavisnosti. 
On kaže: „Neće svaka traumatizovana osoba postati zavisnik, ali je svaki zavisnik traumatizovana osoba.“

Maladaptacija je bežanje iz stvarnosti u zavisnost
Maladaptacija – loše prilagođavanje na životne probleme

Budući da govori o tome da uzroke bolesti zavisnosti, u krajnoj liniji, možemo pronaći u detinjstvu, treba biti svestan šta se ovde zapravo podrazumeva pod traumom.
Psihološka trauma je po definiciji reakcija na životne događaje za koje osoba nema odgovarajuće kapacitete i veštine da ih prevlada.

Zbog ograničenosti kapaciteta za prilagođavanje, spektar događaja koji mogu biti traumatični za malu decu je značajno veći nego kod odraslih.


Funkcionisanje mozga i zavisnost

Zloupotreba alkohola utiče na funkcionisanje mozga, tako što utiče na lučenje raznih neurotransmitera u njemu.
Alkohol utiče i na transmitere zadužene za doživljaj zadovoljstva, što podstiče razvoj i uspostavljanje zavisnosti od alkohola.

Endorfini su supstance koje podižu prag bola, proizvode smirenje i osećaj povišenog raspoloženja. Endorfini imaju važnu ulogu u procesu emocionalnog vezivanja, koje je osnova opstanka naše vrste. Ljudska novorođenčad su bespomoćna i ne mogu opstati ako ne dođe do vezivanja za roditeljsku figuru, koja brine o njima.

Endorfini su posrednici u procesu emocionalnog vezivanja, bez koga nema života. Lučenje endorfina pri konzumiranju alkohola moglo bi da vodi vezivanju za supstancu i njene efekte.

Dopamin je hemikalija koja je u mozgu zadužena za regulisanje procesa motivacije.
Bez njega, mi bi zapali u stanje potpune obamrlosti.

Dopamin se prirodno luči:
– kad ispitujemo i otkrivamo nešto novo
– kad tražimo hranu ili seksualnog partnera, i
– kad god postoji nešto što nas podstiče.

Kod alkoholičara, alkohol vremenom postaje primarni, pa i jedini podsticaj.

Alkoholizam kao maladaptacija

Treći važan segment mozga na koji alkohol utiče je deo koji je povezan sa reagovanjem na stres, a on uključuje:
– hipotalamus
– kontrolu autonomnog nervnog sistema, i
– lučenje hormona stresa – adrenalina i kortizola.

Doživljaj stresa je važan za opstanak, jer signalizuje organizmu da se mora suočiti sa nekom situacijom ili pobeći od nje. Opet, hroničan stres je poseban problem, jer je povezan sa nastankom i održavanjem različitih telesnih oboljenja i psihičkih poremećaja.

Alkoholičari, pošto obično imaju problem sa regulacijom stresa, sebe otupljuju alkoholom.

Istraživanja sugerišu da je stres među najvažnijim, možda i najvažniji faktor koji utiče na pojavu relapsa u bolestima zavisnosti.  U alkoholizmu, to znači da stres dovodi do povećanja rizika od recidiva i propijanja.

Četvrto, kod ljudi obolelih od alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti javljaju se abnormalnosti u delu mozga zaduženom za kontrolu impulsa.

Alkoholizam kao maladaptacija

Alkohol i druga sredstva zavisnosti negativno utiču na ova četiri sistema u mozgu.

Sa druge strane, postavlja se pitanje: šta je bilo pre? Kako se mozak razvijao?
Odgovor je: u interakciji sa sredinom. Dakle, šta će se razviti u mozgu i kako, zavisi jako od uticaja iz sredine.

Plastičan primer toga je sledeći misaoni eksperiment. Kada bi zdravo novorođenče ostavili u mraku nekoliko godina, ono verovatno nikad ne bi progledalo i ostalo bi doživotno slepo!

Deo mozga zadužen za vid zahteva stimulaciju svetlosnim talasima da bi se razvio.
Ako svetlosti nema mozak se prilagođava, po principu: „Nema svrhe da razvijam vid. Bolje da razvijem druga čula – dodir, sluh, miris.“

Danas znamo da je sredina često faktor koji pokreće ekspresiju određenih gena.


Vaspitanje dece i traume u detinjstvu

Za zdrav razvoj detetovog mozga presudna je interakcija između roditelja i deteta, naročito u ranom detinjstvu. Istraživanja pokazuju da na razvoj detetovog mozga faktori iz sredine utiču još dok je ono u majčinoj utrobi.

Roditelj mora biti prisutan u životu malog deteta i adekvatno odgovorati na njegove potrebe, kako bi se dete zdravo razvijalo.
Roditelji koji su pod stresom i nisu dobro, ne mogu biti prisutni u životu svog deteta na odgovarajući način.
Problem je to što se detetov mozak baš tada najintenzivnije razvija.

Jasno je da u tom slučaju dete nema kapaciteta da razume roditelja koji je pod stresom i kako to da roditelj ne odgovara na njegove potrebe na odgovarajući način. Iz te i takve situacije malo dete izvlači osnovne zaključke o sebi i svetu, koji će u daljem toku života odsudno uticati na njega.

Traume u detinjstvu podtiču razvoj zavisnosti
Vaspitanje dece i traume u detinjstvu

Odsustvo roditeljske brige dete može npr. da tumači kao da ono nije vredno pažnje. Stiče utisak da svet nije mesto gde njegove potrebe mogu biti na odgovarajući način zadovoljene. Opet, što je veća i kvalitetnija povezanost deteta i majke, dete je sigurnije u prihvatanju samog sebe i ostatka sveta.

Što više ljubavi dobija, biće sposobnije da ljubav pruži. Povezanost je važna za razvoj deteta isto koliko i disanje ili hrana.

Istraživanja pokazuju da što ljudi imaju problematičnija i traumatičnija iskustva u detinjstvu, verovatnije je da će kasnije razviti bolest zavisnosti. Isto to važi i za niz drugih psihičkih poremećaja i somatskih oboljenja.


Rehabilitacija u kubovima lečenih alkoholičara

Čovekov mozak se razvija celog života pa je, pod odgovarajućim uslovima, moguće nadoknaditi dosta onoga što je ranije propušteno.
U tom smislu, uloga grupnog tretmana alkoholizma i klubova lečenih alkoholičara mogla bi biti velika.

Kroz grupni terapijski rad i produženu rehabilitaciju u klubovima lečenih alkoholičara uspostavlja se i održava apstinencija. U interpersonalnom kontekstu reguliše se ponašanje i alkoholičarima se omogućava zdravija readaptacija – ponovno, adekvatnije prilagođavanje.

Tokom lečenja se razvijaju kapaciteti za oslanjanje na zdrave sisteme podrške u grupi, klubu i porodici, kao i na stečena, konstatno obnavljana znanja i uvide o sopstvenoj bolesti.

Tokom lečenja i rehabilitacije alkoholičar se osnažuje i uči da bude nezavistan.
Takođe, uči kako da razvija zdravije i realnije spoljašnje i unutrašnje oslonce.
Time se stvaraju uslovi da lečeni alkoholičar živi zdravijim i smislenijim životom.

Kvalitetno lečenje i rehabilitacija omogućavaju lečenom alkoholičaru da se sada uspešnije suočava sa bolovima i stresovima koje život neumitno nosi.

UMESTO ZAKLJUČKA: „Dozvoli svemu da se dogodi, lepoti i užasu, samo nastavi dalje, nijedno osećanje ne traje zauvek.“ Rajner Marija Rilke

Vezani članci

  1. ALKOHOLIZAM

  2. RAZVOJ ALKOHOLIZMA

  3. POSLEDICE ALKOHOLIZMA

  4. LEČENJE ALKOHOLIZMA U SRBIJI

  5. ALKOHOL I MOZAK, RTS

  6. PSIHOLOZI ODREDILI 4 RAZLOGA ZBOG KOJIH LJUDI PIJU, “ VIJESTI“

Vaspitni stilovi i alkoholizam mladih

Vaspitni stilovi roditelja i alkoholizam mladih su usko povezani. Porodična atmosfera se u svakom slučaju odražava na decu, bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu. Isti slučaj je i sa njihovim odnosom prema alkoholizmu.

Roditelji često traže „velike” greške koje su eventualno napravili u vaspitanju svoje dece.


AUTOR TEKSTA:
Mirjana Martić Pantić, psiholog
spec. bolnica za bolesti zavisnosti, Beograd


Često imaju i osećaj krivice.

Ali veoma retko, gotovo nikad ne govore o suštinskim a malim stvarima, od kojih deca postaju stabilne ličnosti. Gotovo da nemaju svest o stvarima koje njihovoj deci donose vedrinu, sreću, samopouzdanje.

Nesumnjiva, kroz životno iskustvo i praksu potvrđena je veza između loše, nestabilne porodične atmosfere i pijenja mladih.

Rezultat lošeg, nestabilnog porodičnog ambijenta ne mora uvek biti alkoholizam, niti obavezno patologija, ali u kombinaciji sa drugim faktorima, takve porodice daju gotovo tipične obrasce pijenja.


Vaspitni stilovi i alkoholizam mladih

Može se reći da postoji nekoliko vaspitnih stilova koji vode razvoju alkoholizma mladih:

(PRE)ZAŠTIĆUJUĆI roditeljski par

Društveno prepoznati kao brižni, požrtvovani, adekvatni, roditelji za primer. Ipak, u osnovi, to su ljudi koji su lično neostvareni, koji nemaju vlastiti život i komunikacije.

Vaspitni stilovi i alkoholizam mladih_1
Prezaštićujući roditeljski par

Čitav vaspitni stil oni su utemeljili i održavaju racionalizacijom da su deca nemoćna, i zato sve rade za njih, umesto njih.

Takva deca, živeći pod staklenim zvonom, bivaju zakinuta za vlastita životna iskustva kao i potvrdu svojih sposobnosti. Prezaštićena deca su nesigurna i nesposobna da se samostalno nose sa frustracijama. Tako ranjiva, ova deca veoma lako u alkoholu kao supstanci nađu „zaštitu” od frustracije.


POPUSTLJIV (PERMISIVNI) roditeljski par

Ovi roditelji „gaje” čvrsto ubeđenje da deci treba dozvoliti sve. Vodilja u njihovom vaspitnom stilu je da deca treba da žive oslobođena obaveza, da im treba dozvoliti sve.

Glavni defekt ovakvog stila je u nedostatku odgovornosti za vaspitanje sopstvenog deteta.

Posledica je da imamo decu koja su prinuđena da sama biraju ciljeve ili načine njihovog ostvarenja. Dečiji izbori su nužno infantilni, a putevi ostvarenja se kreću linijom manjeg otpora, te kao rezultat imamo nerealizovanu decu, nezadovoljnu sobom i svetom oko sebe.

Alkoholizam deteta ponovo služi održanju disfunkcionalnosti porodice, a detetu služi kao tampon između sebe i neprihvatljive realnosti.


PREZAUZETI roditeljski par

Ovom tipu pripadaju roditelji koji rade „veoma važne” poslove i dobro zarađuju. Vodilja im je: „Ako ja nisam imao sve što sam želeo, moje dete će imati.” Suština je da zadovoljavaju vlastite potrebe, služeći se ovom racionalizacijom.

Oni svoju ljubav „nadomeštaju” poklonima. Rezultat: „Kako može biti nezadovoljan, kad sam mu dao sve!” Previđaju činjenicu da deca „rastu” od ljubavi, pažnje, topline…..

Ovakva deca su emotivno prazna, osećaju se psihološki odbačena i otuđena od roditelja.


Vaspitni stilovi i alkoholizam mladih

AUTORITARNI roditeljski par

Ovakav roditeljski par ima jasan cilj o tome kakvo njihovo dete treba da bude. U velikoj meri, njihov plan proističe iz osećanja lične neostvarenosti. Zamka ovakvog vaspitanja je zanemarivanje vlastite ličnosti deteta i postupanje sa njim kao sa objektom vaspitanja.

Roditelji zahtevaju apsolutnu poslušnost, insistiraju na disciplini. Ovako krut vaspitni stil vodi potiskivanju vlastitih potreba i osećanja. Nužno dolazi do „pobune” i proboja potisnutog. Tada se najčešće javlja alkoholizam (najčešće dipsomansko, ekscesivno pijenje).

(„On/ona je bio/bila tako dobro, mirno poslušno dete… ne znam šta se dogodilo”.)


ODBACUJUĆI roditeljski par

Vaspitni stilovi i alkoholizam mladih_2
Vaspitni stilovi i alkoholizam mladih

Ovakvi roditelji kroz odnos sa svojom decom, manje ili više jasno šalju poruku da su im deca smetnja ostvarenju vlastitih ciljeva.

Oni optužuju svoju decu za lične neuspehe, te ih maltretiraju i zlostavljaju.

Što je njihova frustriranost veća, to su i maltretiranja dece dramatičnija. Ako se razvije alkoholizam kod deteta iz ovakve porodice, karakteriše ga izrazito agresivno, antisocijalno ponašanje, sa ogromnim buntom prema svetu odraslih.


Vaspitni stilovi i alkoholizam roditelja

ALKOHOLIZAM roditeljskog para (jednog ili oba roditelja)

Razvoj alkoholizma u porodici, neminovno vodi do problema i posledica alkoholizma u samoj porodici.

U ovakvom porodičnom sistemu svaki roditelj je okupiran svojim problemima. Jedan roditelj pijenjem, dok drugi troši energiju na konflikte sa prvim zbog pijenja.

Krajnji rezultat je psihološko nestabilno i nepredvidivo okruženje za odrastanje dece. Roditelji su neko na koga dete ne može da se osloni, niti da zadovolji svoje potrebe za sigurnošću i ljubavlju.

Takva deca nemaju bazičnu emocionalnu i socijalnu sigurnost. Ona najčešće ispoljavaju različite vrste poremećaja, koji se kreću od blagih poremećaja ponašanja, navika, ličnosti, do teških i upadljivih. Najčešća posledica je upravo alkoholizam.

Razlike u vaspitnim stilovima zavise od: osobenosti svakog trougla (otac-dete-majka), individualnosti svakog člana porodice, interakcije članova porodice međusobno, šire socijalne zajednice, dostupnosti alkohola, ali i efekta koji ima na svaku ličnost posebno.

Ovo je ujedno i objašnjenje zašto se u nekim porodicama koje su pune problema ne javlja alkoholizam a, s druge strane, u realno zdravim porodicama se javi i postane porodična bolest.


Vezani članci

O ALKOHOLIZMU

FAZE RAZVOJA ALKOHOLIZMA

POSLEDICE ALKOHOLIZMA

LEČENJE ALKOHOLIZMA


O alkoholizmu mladih – u medijima

  1. Alkoholizam kod mladih (www.artnit.net)
  2. Mladi i alkohol: šta svaki roditelj treba da zna (https://najboljamamanasvetu.com)

Apstinencijalna alkoholna kriza

Apstinencijalna alkoholna kriza je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma. Intenzitet i učestalost pojave apstinencijalnih kriza su najizraženiji na početku lečenja alkoholizma.

Iako uobičajena, pojava apstinencijalne alkoholne krize predstavlja opasnost za nastavak lečenja alkoholizma, jer može prerasti u alkoholni recidiv i propijanje.

Zato je, za uspešno lečenje alkoholizma, najvažnije BLAGOVREMENO prepoznati apstinencijalnu krizu kod lečenog alkoholičara i preduzeti korake za njeno pravazilaženje.

Šta je apstinencijalna alkoholna kriza?

Apstinencijalna alkoholna kriza je žudnja alkoholičara za alkoholom, kao posledica stečene alkoholne zavisnosti.

Prema pojavnim simptomima, kriza može biti:

  • prikrivena (zatvorena) apstinencijalna alkoholna kriza, i
  • otvorena apstinencijalna alkoholna kriza

Za razliku od zatvorene (prikrivene), otvorena apstinencijalna kriza se REĐE JAVLJA I LAKŠE SE PREPOZNAJE, ali su za uspešno lečenja alkoholizma obe podjednako opasne.


Uzrok nastanka apstinencijalne alkoholne krize

Glavni uzrok nastanka apstinencijalne krize je stečena alkoholna zavisnost, koja se manifestuje kroz žudnju za alkoholom. Centar za zadovoljstvo u mozgu intenzivno traži alkohol, na koji je navikao.

Apstinencijalna alkoholna kriza je žudnja za alkoholom
Apstinencijalna alkoholna kriza

Tokom alkoholne apstinencije žudnja za alkoholom iz centra za zadovoljstvo je samo PRIGUŠENA A NIKAD NIJE POTPUNO ELIMINISANA.

Zato održavanje alkoholne apstinencije uopšte nije lako kao što se laicima čini. Ko nije probao, taj to ne može ni razumeti.     

Takođe, ta potisnuta ali ipak stalno prisutna žudnja za alkoholom, glavni je uzrok nastanka apstinencijalne alkoholne krize.


Kad se javlja apstinencijalna alkoholna kriza?

Apstinencijalna alkoholna kriza se može pojaviti tokom pijenja i tokom lečenja alkoholizma.

  • Apstinencijalna alkoholna kriza tokom pijenja alkohola

Nagli prestanak pijenja alkohola (zbog bolesti ili odluke o prestanku pijenja), kod alkoholnog zavisnika može izazvati apstinencijalnu alkoholnu krizu, koja se manifestuje kao žudnja za alkoholom.

Simptomi apstinencijalne alkoholne krize se obično javljaju 12 – 48 sati po
prestanku pijenja alkohola.
  • Apstinencijalna alkoholna kriza tokom lečenja alkoholizma

Tokom lečenja alkoholizma apstinencijalne alkoholne krize se često javljaju. Pojava apstinencijalne alkoholne krize kod lečenog alkoholičara najčešće je znak da je došlo do zastoja u lečenju alkoholizma.

Zastoj u lečenju alkoholizma može nastati zbog: otpora prema lečenju, opuštanja ili prevelike samouverenosti alkoholičara i/ili saradnika.

Povod nastanka krize tokom lečenja alkoholizma ponekad je neki doživljaj lečenog alkoholičara, vezan za alkohol, što se naziva „okidač“. Okidač ponekad može biti detalj koji je promakao neopaženo: mesto ili situacija koja je lečenog alkoholičara podsetila na period pijenja alkohola. Okidač češće nastaje zbog zastoja u lečenju, zbog opuštanja aloholičara i njegovog saradnika i vraćanja na staro alkoholičarsko ponašanje.

Apstinencijalna alkoholna kriza nastaje za oko 8 sati iza „okidača“, vrhunac intenziteta je nakon 2-3 dana, a nestaje najčešće nakon 7 dana.

Kako prepoznati apstinencijalnu alkoholnu krizu?

Apstinencijalna alkoholna kriza se prepoznaje prvenstveno po pojavnim simptomima. Ako se kriza blagovremeno ne prepozna i prevaziđe, može dovesti do alkoholnog recidiva i propijanja a time i do ponovnog povratka u bolest alkoholizma.

Pojavu zavorene ili otvorene apstinencijalne alkoholne krize karakterišu određeni pojavni simptomi:

   Simptomi prikrivene apstinencijalne alkoholne krize su:

   ♣Telesni: glavobolja, gubitak apetita, slabost, znojenje, mučnina, poremećaj spavanja…

   ♣ Psihički: strah, depresivnost, nervoza, napetost, promene raspoloženja, a u težim                   oblicima bolesti – alkoholna halucionoza, delirijum tremens i epileptični napadi

   ♣ Ponašajni: slabija intelektualna i radna efikasnost, agresivnost, teškoće u komunikaciji

  Simptomi otvorene apstinencijalne alkoholne krize su:

  ♣Snovi o alkoholu i jasno izražena želja za alkoholom su simptomi otvorene krize
      i oni se lakše prepoznaju.

Uz napred navedene, kod apsinencijalnih alkoholnih kriza se mogu pojaviti i simptomi kao što su: odlasci na mesta gde ima alkohola, pojačana želja za slatkišima, povećano pijenje vode ili sokova (takozvano „suvo pijenje“).

Takođe, svaku neuobičajenu promenu ponašanja kod lečenog alkoholičara treba pažljivo analizirati i tretirati kao moguću apstinencijalnu alkoholnu krizu. Bolje je posumnjati iako će se možda utvrditi da nije bila kriza, nego prevideti promenu poašanja i dozvoliti da kriza nastupi.

Ako se navedeni simptomi blagovremeno ne prepoznaju, apstinencijalna alkoholna kriza tokom lečenja alkoholizma najčešće dovodi do propijanja i alkoholnog recidiva.

Kako prevazići apstinencijalnu alkoholnu krizu?

Iako je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma, uočenu pojavu apstinencijalnu krize kod lečenog alkoholičara nikako ne treba POTCENITI, već treba ODMAH PREDUZETI KORAKE ZA NJENO PREVAZILAŽENJE.

Da apstinencijalna kriza ne bi prerasla u recidiv ili propijanje, najvažnije je saznanje o krizi ODMAH podeliti sa saradnikom. Zatim treba iskoristiti znanja o alkoholizmu stečena u Klubu lečenih alkoholičar i zajedno preduzeti korake za prevazilaženje prvog naleta krize.

Uloga saradnika je pritom veoma važna: saradnik treba napraviti kraću analizu toka lečenja i otkriti propuste koji stoje iza gotovo svake krize. Otklanjanje tih propusta je važan korak za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize.

Nakon toga sledi analiza i saniranje krize na Klubu lečenih alkoholičara.


Koraci za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize

Da apstinencijalna alkoholna kriza ne bi prerasla u recidiv, lečeni alkoholičar i saradnik moraju preduzeti sledeće koraka ze njeno prevazilaženje:

  • prepoznati krizu, u čemu je naročito važna uloga saradnika. Jasan pokazatelj krize je pojava nekog od napred navedenih pojavnih simptoma
  • prihvatiti činjenicu da je kriza nastupila, što je naročito važno za alkoholičara
  • iskoristiti stečeno znanje o alkoholizmu da se odbije prvi nalet krize: odložiti alkoholičarske obrasce ponašanja, kroz tezu „samo danas neću piti“. Skupa sa saradnikom, angažovati se fizički: šetnja, fizički rad, da se skrene tok misli sa alkohola…
  • obavezno popiti dodatni razmućeni alkoholni blokator pred saradnikom
  • pronaći uzroke nastanka krize – odmah sa saradnikom izvršiti analizu prethodnih događaja, ponašanja i postupaka lečenog alkoholičara i nastojati utvrditi šta je bio „okidač“ za nastanak krize
  • ako je kriza jačeg intenziteta i ne može se razrešiti sa saradnikom, obavezno se javiti nekom od članova Kluba lečenih alkoholičara ili klupskom terapeutu
  • na prvom sledećem sastanku Kluba lečenih alkoholičara, zajednički analizirati nastanak i tok krize i primeniti dobijene savete i iskustva

Nakon saniranja i prevazilaženja alkoholne apstinencijalne krize, obavezno treba nastaviti sa produženim lečenjem alkoholizma u Klubu, uz maksimalno angažovanje lečenog alkoholičara, njegovog saradnika i ostalih članova Kluba lečenih alkoholičara.


Vezani članci

POSLEDICE ALKOHOLIZMA

LEČENJE ALKOHOLIZMA

PRODUŽENO LEČENJE ALKOHOLIZMA U KLUBOVIMA SRBIJE

LITERATURA O ALKOHOLIZMU


Alkoholni recidiv i kako ga sprečiti

Alkoholni recidiv  je ponovni povratak bolesti alkoholizma.

Reč recidiv potiče od latinske reči RECIDIVUS što znači – koji se ponovo javlja. U medicini, recidiv je vraćanje bolesti za koju se smatralo da je prošla.

Alkoholni recidiv je jednokratno pijenje alkohola tokom apstinencije i predstavlja ponovni povratak u alkoholizam. Međutim, retko koji lečeni alkoholičar ostaje na jednom piću, već nastavlja piti i alkoholni recidiv najčešće prerasta u propijanje.


Zašto i kako nastaje alkoholni recidiv?

Organski, recidiv nastaje kao posledica žudnje centra za zadovoljstvo u mozgu za alkoholom.

Psihološki, recidiv nastaje kao želja lečenog alkoholičara da ponovo „PIJE UMERENO“, ali  zbog nastalih promena u mozgu i stečene alkoholne zavisnosti on VIŠE NIKAD NE MOŽE PITI UMERENO.

Zato svako novo pijenje alkohola neumitno vodi u propijanje i još brže tonjenje u bolest alkoholizma, nego što je to bio slučaj na početku pijenja.

Preterana samouverenost ili otpori prema sopstvenom lečenju alkoholizma dovode do zastoja u lečenju i predstavljaju pogodno tlo za nastanak recidiva.

Za ilustraciju koliko može biti pogubna samouverenost, navodimo ispovest jednog lečenog alkoholičara:

Tog dana sam krenuo peške od Zemuna prema Voždovcu. Htio sam pokazati sebi koliko sam očvrsnuo nakon 5 godina apstinencije i lečenja alkoholizma, tako da za mene kafane više uopšte nisu izazov. Usput sam prošao pored 30 kafana i nisam svratio ni u jednu. Diveći se sebi kako mogu to da izdržim, odlučio sam da sam sebe častim. Svratio sam u 31-vu kafanu i rekao konobaru – „Sipaj mi vinjake dok ne kažem dosta….“

Ovaj primer rečito govori koliko alkoholizam i stečena alkoholna zavisnost stvaraju jak poriv za pijenjem alkohola i nakon godina uspešne apstinencije.

Recidiv – prekid apstinencije

Odražavanje apstinencije od alkohola nije uopšte lako, kao što se to nekima čini. To je, slikovito rečeno, stalna borba sa samim sobom, sa porivom za pijenjem alkohola, a najteže je u prvih nekoliko godina lečenja alkoholizma.

Daljim tokom apstinencije taj poriv za pijenjem se smanjuje, ALI NIKAD NE NESTAJE POTPUNO.

Iz prakse lečenja alkoholizma u Klubovima lečenih alkoholičara Srbije bilo je slučajeva da su lečeni alkoholičari pravili recidiv i nakon 15, pa čak i 25 godina apstinencije od alkohola.

Recidiv kod lečenih alkoholičara nikad nije nesvestan niti slučajan, već mu uvek prethodi:

– prikrivena ili otvorena apstinencijalna kriza, i
– svesna priprema i odluka


Priprema recidiva

kod lečenog alkoholičara se prepoznaje kroz:

Veoma je važno da saradnik i Klub blagovremeno uoče navedene znake, analiziraju ih sa alkoholičarem i razjasne okolnosti njihovog nastanka.

Ako se to odmah ne uradi, alkoholičar se vraća pijenju alkohola, tj. ulazi u recidiv i propijanje.

Alkoholni recidiv
Alkoholni recidiv: povratak u alkoholizam

Kako sprečiti alkoholni recidiv i šta učiniti ako se desi?

Veoma je važno da saradnik i lečeni alkoholičar prate tok lečenja, uočavaju promene ponašanja, pojavu apstinencijalnih alkoholnih kriza kod alkoholičara ili postupke pripreme recidiva. Treba da ih BLAGOVREMENO PREPOZNAJU, ANALIZIRAJU I SANIRAJU.

Postupci za sprečavanje nastanka alkoholnog recidiva

Iz višedecenijske prakse lečenja alkoholizma u Srbiji proizašli su određeni postupci, čijim se sprovođenjem može sprečiti nastanak alkoholnog recidiva.

Za sprečavanje pojave alkoholnog recidiva, lečeni alkoholičar i saradnik u lečenju alkoholizma trebaju biti dosledni i sprovoditi sledeće postupke:

Postupci u slučaju kad se alkoholni recidiv ipak desi

Alkoholni recidiv je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma, pa i ako se desi NIPOŠTO NE TREBA ODUSTATI OD DALJEG LEČENJA.

Ako se recidiv desi, treba se odmah, PRE PROPIJANJA javiti klupskom terapeutu, radi saniranja recidiva na Klubu lečenih alkoholičara i nastavka lečenja.

Svaki recidiv se u Klubu lečenih alkoholičara može analizirati i sanirati i potom nastaviti dalje lečenje alkoholizma.


Vezani članci

RAZVOJ ALKOHOLIZMA

POSLEDICE ALKOHOLIZMA

LEČENJE ALKOHOLIZMA

PRODUŽENO LEČENJE ALKOHOLIZMA U KLUBOVIMA SRBIJE

 

Alkoholni blokatori u lečenju alkoholizma

Alkoholni blokatori ne mogu bukvalno sprečiti pijenje alkohola, već svojim prisustvom u organizmu čine pijenje alkohola jako neprijatnim ili smanjuju žudnju za alkoholom.

Alkoholni blokatori su hemijske supstance koje se koriste kao pomoćno sredstvo pri lečenju alkoholizma. Upravo zbog toga, uobičajeno trajanje terapije kod alkoholnih blokatora je 1 – 3 godine, o čemu odlučuju nadležni lekari.

Alkoholni blokatori ne leče alkoholizam, već se daju lečenim alkoholičarima kao zaštitna terapija za sprečavanje alkoholnog recidiva.


Zašto se koriste alkoholni blokatori?

Glavni razlog zašto se koriste alkoholni blokatori u lečenju alkoholizma je sprečavanje povratka bolesti – alkoholnog recidiva.

Najveći problem u lečenju alkoholizma uopšte je to što, zbog stečene zavisnosti, u mozgu alkoholičara doživotno ostaje žudnja za ponovnim pijenjem alkohola.

Farmakološki, ovaj problem se rešava na dva načina:

  1. Primenom lekova za smirenje, radi sprečavanja nastanka apstinencijalne alkoholne krize, koja često vodi u recidiv, odnosno u propijanje, i
  2. Primenom alkoholnih blokatora

Alkoholni blokatori hemijskim putem smanjuju žudnju za alkoholom ili stvaraju burnu i neugodnu reakciju u njegovom prisustvu.


Koji alkoholni blokatori se koriste u Srbiji?

Kao alkoholni blokatori u Srbiji se najčešće koriste disulfiram, naltrexone i acamprosate.

Disulfiram (C10H20N2S4);  prodaje se kao Antabus, Tetidis i Esperal®;
pakovanje – Esperal®: tableta, 500mg, 20kom

Naltrexone® (C20H23NO4 ); prodaje se kao Antaxone i Revia;
pakovanje – Naltrexone ®: film tablete, 50 mg, 4×7 kom

Acamprosate (C5H11NO4S); prodaje se kao Campral®;
pakovanje:  tableta; 333mg; blister, 7x12kom.


Alkoholni blokatori - Esperal
Alkoholni blokatori: Esperal

 

Kako se koriste alkoholni blokatori?

Nužni uslovi za korištenje alkoholnih blokatora su:
– pristanak za uzimanje alkoholnog blokatora od strane lečenog alkoholičara
– saglasnost i stručni nadzor od strane lekara

Lečeni alkoholičar mora dati pristanak i biti upoznat sa mogućim posledicama upotrebe alkoholnog blokatora. Sa druge strane, lekar na osnovu medicinskih rezultata procenjuje može li on koristiti alkoholni blokator, odobrava uvođenje, dnevnu dozu i trajanje korištenja alkoholnog blokatora.


Dejstvo alkoholnih blokatora na organizam

Alkoholni blokatori deluju tako da smanjuju žudnju za alkoholom ili čine nepoželjnim prisustvo alkohola u organizmu.
To se postiže hemijskom reakcijom alkoholnog blokatora u organizmu.
Treba napomenuti da stepen efikasnosti primene alkoholnih blokatora nije prevelikii, ali boljeg rešenja zasad nema, pa se oni i dalje koriste.


DISULFIRAM – ne može sprečiti ponovno pijenje alkohola, ali ga čini neprijatnim. Dislulfiram sam po sebi ne škodi organizmu, ali u dodiru sa alkoholom burno reaguje.
Ova reakcija je izuzetno neugodna (pojačano znojenje, osjećaj toplote, osjećaj gušenja, pritisak u prsima, povišeni pritisak, ubrzani rad srca, glavobolja, mučnina, povraćanje).  Mogu nastupiti i teške zdravstvene posledice (infarkt, epi-napad) ili čak i naprasna smrt, ako se popije puno alkohola na disulfiram.
Zaštita od ponovnog pijenja se zasniva na saznanju lečenog alkoholičara da će se tada suočiti sa lošim posledicama.
Uprkos tome, u praksi se dešavaju slučajevi svesnog pijenja alkohola na već uzeti disulfiram. Neki su to jedva preživeli, što samo pokazuje koliko je jaka žudnja za alkoholom, dotle da čovek svesno ugrožava svoje zdravlje, pa i sam život.
Trajanje terapije nije izričito propisano.

Dejstvo alkoholnih blokatora na organizam

NALTREXONE – deluje na principu smanjenja euforičnih efekata alkohola, tako da osobi „zgadi“ alkohol. Osim toga, Naltrexone stimuliše lučenje endorfina, da bi se osoba osećala zadovoljnije „iznutra“, bez potrebe za alkoholom. Naltrexone smanjuje stepen opijenosti i interesovanje za alkohol. Naltrexone ne izaziva psihičku ili fizičku zavisnost.
Trajanje terapije nije izričito propisano.

ACAMPROSATE – smanjuje alkoholni apstinencijalni sindrom – žudnju za alkoholom. Preporučeno trajanje terapije je godinu dana.

ZAKLJUČAK:

Alkoholni blokatori su pomoćna sredstva u lečenju alkoholizma u Srbiji,
a njihova upotreba obično se određuje na period 1-3 godine.

Radi potpunije informisanosti posetilaca sajta, pomenućemo i lek Baklofen.

BACLOFEN (C10H12ClNO2) – prodaje se kao Kemstro, Lioresal, Liofen, Gablofen i Beklo. Baklofen je derivat gama-aminobuterne kiseline i prvenstveno koristi za tretiranje mišićnog spazma (grča). Vrše se istraživanja za moguću upotrebu Baclofena u lečenju alkoholizma.


Vezani članci

LEČENJE ALKOHOLIZMA U SRBIJI

APSTINENCIJALNA ALKOHOLNA KRIZA

ALKOHOLNI RECIDIV I KAKO GA SPREČITI


KORISNI LINKOVI

ESPERAL: karakteristike leka i uputstvo za pacijenta

NALTREXONE: karakteristike leka i uputstvo za pacijenta

CAMPRAL: karakteristike leka i uputstvo za pacijenta

BAKLOFEN: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Baklofen

Alkoholičarsko ponašanje

Alkoholičarsko ponašanje se javlja kod alkoholičara, kao posledica pijenja alkohola, odnosno razvijenog alkoholizma.

Alkohol kod alkoholičara vremenom stvara sekundarnu psihološku strukturu koja se naziva alkoholičarsko ponašanje. Sa razvojem alkoholizma, alkoholičarsko ponašanje postaje kod alkoholičara dominantno.

(preuzeto iz knjige: „Alkoholizam – od prve do poslednje čaše , autori: Dr Zoran Stanković, Dejan Begović, „Kreativni centar“, 2003. god)


Osobine alkoholičarskog ponašanja

Osobine alkoholičarskog ponašanja su upravo glavni znak za njegovo prepoznavanje. Alkoholičarsko ponašanje se ispoljava kroz karakterne osobine, socijalnu i emocionalnu nezrelost.

Alkoholičarsko ponašanje: karakterne osobine

Manipulisanje –  alkoholičar manipuliše svojom okolinom, negira sopstveni alkoholizam da bi mogao i dalje piti. Pritom koristi odbrambene taktike alkoholičara (minimiziranje, negacija, racionalizacija, projekcija i potiskivanje); kliknite na sliku i pogledajte video, koji na šaljiv način ilustruje manipulisanje kod alkoholičara (izvor: http://www.vigovideo.net/)

Alkoholičarsko ponašanje_manipulisanje
Manipulisanje kod alkoholičara

Lažljivost – ide skupa sa manipulisanjem. Alkoholičar u početku laže da bi prikrio svoj alkoholizam, a kasnije počinje lagati u svim situacijama;

Sebičnost i egocentričnost – misli isključivo na sebe i svoje potrebe. Uvek daje prednost piću u odnosu na životne potrebe svoje porodice. To mu otežava ili onemogućava da prihvati ili saoseća sa problemima ostalih članova porodice;

Sveznalica – sve najbolje zna i uvek je u pravu;

Hvalisanje i obećanja bez pokrića – često se hvali i lako obećava, a obećanja ne ispunjava.


Alkoholičarsko ponašanje: socijalna nezrelost

Neodgovornost – izbegava, odbija ili površno izvršava obaveze. Porodične obaveze najčešće prepušta bračnom partneru, na poslu je aljkav, a prijatelji ga ne interesuju;

Nesposobnost za porodični život – iskrivljuje bračne i roditeljske uloge. Ne može da pronađe i zadrži adekvatan posao, nema normalne odnose sa suprugom, ne učestvuje u vaspitanju dece;

Alkoholičarsko ponašanje
Alkoholičarsko ponašanje

Negativan stav prema autoritetima – često ignoriše autoritete i predstavlja se kao sveznalica. Izgubljeni autoritet u porodici pokušava nadoknaditi verbalnom i fizičkom agresivnošću, koja često prerasta u porodično nasilje;

Nedostatak samodiscipline – nedoslednost u ponašanju i delovanju, nema čvrst i jasan stav po bilo kom pitanju. Prema članovima porodice ima impulsivan i nedosledan stav, što dovodi do nefunkcionalnosti u porodici;

Ograničena interesovanja – zbog preokupiranosti alkoholom, zanemaruje lični izgled, porodične, poslovne obaveze i društveni život, što njegovu porodicu vodi u izolaciju;


Alkoholičarsko ponašanje: emocionalna nezrelost

Nesposobnost izražavanja emocija – ne može i ne ume na pravi način iskazati ljubav i osećanja prema porodici, rodbini i prijateljima;

Površan odnos sa ljudima – teško sklapa i održava prijateljstva, osim sa „kolegama po čaši”;

Promena raspoloženja – često menja raspoloženje u kratkom vremenskom periodu;

Slabo podnošenje neuspeha – brzo se iznervira i reaguje čak i na sitnice;

Razdražljivost i nasilnost – često postaje razdražljiv i nasilan i zlostavlja članove svoje porodice;

Ljubomora – veoma je ljubomoran, iako bez opravdanog razloga. Kod nekih alkoholičara, kao psihička posledica alkoholizma javlja se i bolest zvana „alkoholna ljubomora“.

Jedan od najvažnijih i najteže ostvarivih ciljeva u produženom lečenju alkoholizma u Srbiji  je upravo PROMENA ALKOHOLIČARSKOG PONAŠANJA kod alkoholičara.

Vezani članci

FAZE RAZVOJA ALKOHOLIZMA

POSLEDICE ALKOHOLIZMA

LEČENJE ALKOHOLIZMA

PRODUŽENO LEČENJE ALKOHOLIZMA U KLUBOVIMA SRBIJE

Pravila ponašanja u apstinenciji

Pravila ponašanja u apstinenciji su nastala iz dugogodišnje prakse lečenja alkoholizma.

Cilj pravila ponašanja u apstinenciji je da olakšaju apstinenciju tokom lečenja i smanje mogućnost nastanka recidiva ili propijanja.

(preuzeto iz knjige: „Alkoholizam – od prve do poslednje čaše“, autori: Dr Zoran Stanković, Dejan Begović, „Kreativni centar“, 2003. god)


Pravila ponašanja u apstinenciji

Ova pravila su nastala kroz praksu lečenja alkoholizma, odnose se i trebaju ih se pridržavati i lečeni alkoholičar i njegov saradnik u lečenju alkoholizma.

Pridržavanje pravila ponašanja u apstinenciji smanjuje rizik od nastanka alkoholnog recidiva, čime pridonosi uspešnosti lečenja bolesti alkoholizma.

1. Strogo izbegavati mesta i društvo gde ste ranije pili

Ovim se smanjuje rizik od recidiva ili propijanja, i važan je korak u promeni dotadašnjeg alkoholičarskog ponašanja. Odlasci na takva mesta će delovati na lečenog alkohličara provokativno, u smislu da se opet vrati svojoj staroj ljubavi – alkoholu.

2. U kući ili stanu ne sme biti alkohola

Alkohol u kući/stanu predstavlja direktan izazov i dovodi u iskušenje lečenog alkoholičara da ponovo pije. Odsustvo alkohola u neposrednom okruženju u kome alkoholičar provodi veliki deo dana, smanjuje rizik od alkoholnog recidiva.

3. Svaki dan uzimati alkoholni blokator

Osim „zaštitne“ funkcije protiv ponovnog pijenja alkohola, uzimanje alkoholnog blokatora pred saradnikom stvara kod njega osećaj sigurnosti, doprinosi ponovnoj izgradnji izgubljenog poverenja i poboljšanju narušenih porodičnih odnosa.


Pravila za uspešnu alkoholnu apstinenciju

4. Svaki dan bez alkohola treba shvatiti kao kapital

Pritom se ne misli samo na novčanu vrednost, već na DOBITI stečene kroz zdraviji način ličnog i porodičnog života. Kako izreka kaže -„zdravlje je najveće bogatstvo“, tako je i svaki dan proveden bez trovanja samog sebe alkoholom, na neki način kapital.

5. U slučaju krize, odbraniti se organizovanim sistemom odbrane 

Pravila ponašanja u apstinenciji
Odbijanje krize organizovanim sistemom odbrane

Kriza se javlja kao otvorena ili prikrivena želja za alkoholom, i obično je znak zastoja u lečenju alkoholizma. Krizu prvo treba prepoznati i prihvatiti činjenicu da je nastupila. Iskoristiti znanja stečena u lečenju alkoholizma i ODBITI PRVI NALET KRIZE. Angažovati se na fizičkim aktivnostima, da se skrene tok misli sa alkohola.

Zatim treba pred saradnikom uzeti dodatni alkoholni blokator i skupa sa njim izvšiti analizu krize, radi njenog prevazilaženja.
Ako to nije dovoljno, OBAVEZNO se javiti nekom od članova kluba ili teraputu. Ovde je veoma važna uloga saradnika i na krizu treba reagovati ODMAH, bez odlaganja.


Pravila za uspešnu alkoholnu apstinenciju

6. Pomagati u lečenju drugih alkoholičara, naročito ako su u krizi

Osim pomoći osobi u krizi, terapijski cilj ovog pravila je i promena sopstvenog egoističkog alkoholičarskog ponašanja. Lečeni alkoholičar ne treba misliti samo na sebe, već i na to kako da pomogne drugima u nevolji.

7. Otvoreno govoriti o sebi kao alkoholičaru

Osobama važnim u vašem životu, otvoreno recite da ste alkoholičar i da se lečite od alkoholizma.

8. U slučaju recidiva, odmah se javiti terapeutu, radi saniranja recidiva i nastavka lečenja

Pošto je alkoholizam recidivantna bolest, recidiv je redovan pratilac u njegovom lečenju.
Ali, u slučaju recidiva nipošto ne treba odustati od daljeg lečenja.
Angažovanjem terapeuta, članova kluba, porodice i ličnim angažovanjem, recidiv se može sanirati i nastaviti lečenje.


Uloga pravila ponašanja u apstinenciji u lečenju alkoholizma

Pravila ponašanja u apstinenciji sigurno ne mogu sprečiti alkoholni recidiv, već je njihova uloga da lečenom alkoholičaru olakšaju održavanje apstinencije, a samim tim će se smanjiti rizik pojave alkoholnog recidiva ili propijanja.

Alkoholizam je teška bolest čijem lečenju treba pristupiti sasvim ozbiljno i odgovorno, aktivnim učešćem u sopstvenom lečenju i poštivanjem pravila koja su proistekla iz višedecenijske prakse lečenja alkoholizma u Srbiji i svetu.


„NIJE SRAMOTA PASTI, SRAMOTA JE NE USTATI IZA TOGA.“

Odbrambene taktike alkoholičara

Odbrambene taktike alkoholičara su mehanizmi njihove odbrane u cilju umanjenja ili negiranja sopstvenog alkoholizma, a nastaju tokom razvoja alkoholizma.

Odbrambene taktike su jedna od karakteristika alkoholičarskog ponašanja kod svih alkoholičara.

Odbrambene taktike alkoholičara – kako nastaju?

Odbrambene taktike alkoholičara
Odbrambene taktike alkoholičara: negiranje vlastitog alkoholizma

Psihoaktivno dejstvo alkohola na mozak vremenom kod alkoholičara dovodi do promena ličnosti, karaktera i alkoholičarskog ponašanja. Rezultat toga je da alkoholičari nisu u stanju  sagledati realno svoj alkoholizam.

Alkoholičari ne uviđaju razliku između ranijeg umerenog i sadašnjeg štetnog pijenja. Zato razvijaju i koriste odbrambene taktike, sa ciljem da izbegnu i negiraju za njih nepovoljnu stvarnost.

Alkoholičar ne prihvata i negira vlastiti alkoholizam. Alkohol mu je promenio stanje svesti i stvorio neki njegov virtuelni svet u koji on zaista čvrsto veruje.

Dakle on je stvarno uveren da pije manje od drugih, da nema nikakvih zdravstvenih, problema u u porodici i na poslu, da ne troši na alkohol koliko mu supruga govori, da njemu ne treba lečenje i da on nije alkoholičar, itd……..

U stvarnosti, primenom ovih odbrambenih taktika, alkoholičari faktički lažu i sebe i okolinu da oni „kao“ nisu alkoholičari, a istina je sasvim drugačija.


Vrste odbrambenih taktika alkoholičara

U odbrambene taktike alkoholičara spadaju:

Θ Minimiziranje – je umanjivanje svih problema u vezi sa pijenjem (količine popijenog pića, novca potrošenog za piće)

Θ Negacija je poricanje svih problema izazvanih pijenjem, pa i samog pijenja

Θ Racionalizacija je opravdavanje pijenja “nerazumevanjem okoline”

Θ Projekcija je prikazivanje događaja tako da se drugima pripisuju sopstvene greške izazvane pijenjem (“nije problem što sam vozio pijan, već policija naplaćuje kazne jer im je tako naređeno”)

Θ Potiskivanje je odbrana zaboravljanjem neprijatnih događaja u vezi sa pijenjem

Θ Socijalna komparacija je poređenje svog pijenja sa onima koji piju više, čime se umanjuje problem vlastitog alkoholizma


Odbrambene taktike alkoholičara i lečenje alkoholizma

Jedan od ciljeva sagledavanja sopstvenog alkoholizma i analiza rehabilitacije tokom lečenja alkoholizma u klubu lečenih alkoholičara je upravo razobličavanje odbrambenih taktika kod lečenog alkoholičara.

 Razobličavanje odbrambenih taktika kod alkoholičara je jedan od prvih
i najvažnijih zadataka u lečenju alkoholizma u Srbiji.

Razobličavanje i prestanak korištenja odbrambenih taktika je jedan od koraka promene zaostalog alkoholičarskog ponašanja kod lečenih alkoholičara.

Lečeni alkoholičar koji apstinira nema više razloga da prikriva svoj alkoholizam, što znači da je glavni razlog postojanja odbrambenih taktika sada nestao. Samim tim je lakše prestati sa njihovim daljim korištenjem.

Treba naglasiti da je razobličavanje alkoholičarskih odbrambenih taktika samo jedan od (relativno lakših za ostvarenje) ciljeva u lečenju alkoholizma.


KORISNI LINKOVI

Odbrambene taktike alkoholičara – http://lazetic.blogspot.com/2015/06/alkoholizam-i-socio-psiholoske-posledice.html