Alkoholni recidiv i kako ga sprečiti

Alkoholni recidiv je ponovni povratak bolesti alkoholizma.

Reč recidiv potiče od latinske reči RECIDIVUS što znači – koji se ponovo javlja. U medicini, recidiv je vraćanje bolesti za koju se smatralo da je prošla.

Alkoholni recidiv je jednokratno pijenje alkohola tokom apstinencije i predstavlja ponovni povratak u alkoholizam. Međutim, retko koji lečeni alkoholičar ostaje na jednom piću, već nastavlja piti i recidiv najčešće prerasta u propijanje.


Zašto nastaje alkoholni recidiv?

Organski, recidiv nastaje kao posledica žudnje centra za zadovoljstvo u mozgu za alkoholom.

Psihološki, recidiv nastaje kao želja lečenog alkoholičara da ponovo „PIJE UMERENO“, ali  zbog nastalih promena u mozgu i stečene alkoholne zavisnosti on VIŠE NIKAD NE MOŽE PITI UMERENO.

Zato svako novo pijenje alkohola neumitno vodi u propijanje i još brže tonjenje u bolest alkoholizma, nego što je to bio slučaj na početku pijenja.


Kako nastaje alkoholni recidiv?

Recidiv kod lečenih alkoholičara nikad nije nesvestan niti slučajan, već mu uvek prethodi prikrivena ili otvorena apstinencijalna kriza i svesna priprema.

Prirema recidiva se prepoznaje kroz:

Veoma je važno da saradnik i Klub blagovremeno uoče navedene znake, analiziraju ih sa alkoholičarom i otklone okolnosti njihovog nastanka.

Ako se to odmah ne uradi, alkoholičar se vraća pijenju alkohola, tj. ulazi u recidiv i propijanje.


Kako sprečiti alkoholni recidiv?

Mere i postupci za sprečavanje nastanka alkoholnog recidiva su:

Šta učiniti ako se desi alkoholni recidiv?

Alkoholni recidiv je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma. Pojava recidiva svakako znači da NE TREBA ODUSTATI OD DALJEG LEČENJA. Svaki recidiv se u Klubu lečenih alkoholičara može analizirati i sanirati i potom nastaviti dalje lečenje alkoholizma.


Ako se recidiv ipak desi, treba se odmah, pre propijanja javiti klupskom terapeutu, radi saniranja recidiva na klubu i nastavka lečenja.

Alkoholičarsko ponašanje

Alkohol kod alkoholičara vremenom stvara sekundarnu psihološku strukturu koja se naziva alkoholičarsko ponašanje. Sa razvojem alkoholizma, alkoholičarsko ponašanje postaje kod alkoholičara dominantno.

(preuzeto iz knjige: „Alkoholizam – od prve do poslednje čaše , autori: Dr Zoran Stanković, Dejan Begović, „Kreativni centar“, 2003. god)


Osobine alkoholičarskog ponašanja

Osobine alkoholičarskog ponašanja su upravo glavni znak za njegovo prepoznavanje. Alkoholičarsko ponašanje se ispoljava kroz karakterne osobine, socijalnu i emocionalnu nezrelost.

Karakterne osobine

Manipulisanje –  alkoholičar manipuliše svojom okolinom, negira sopstveni alkoholizam da bi mogao i dalje piti. Pritom koristi odbrambene taktike alkoholičara (minimiziranje, negacija, racionalizacija, projekcija i potiskivanje);

Lažljivost – ide skupa sa manipulisanjem. Alkoholičar u početku laže da bi prikrio svoj alkoholizam, a kasnije počinje lagati u svim situacijama;

Sebičnost i egocentričnost – misli isključivo na sebe i svoje potrebe. Uvek daje prednost piću u odnosu na životne potrebe svoje porodice. To mu otežava ili onemogućava da prihvati ili saoseća sa problemima ostalih članova porodice;

Sveznalica – sve najbolje zna i uvek je u pravu;

Hvalisanje i obećanja bez pokrića – često se hvali i lako obećava, a obećanja ne ispunjava.


Socijalna nezrelost

Neodgovornost – izbegava, odbija ili površno izvršava obaveze. Porodične obaveze najčešće prepušta bračnom partneru, na poslu je aljkav, a prijatelji ga ne interesuju;

Nesposobnost za porodični život – iskrivljuje bračne i roditeljske uloge. Ne može da pronađe i zadrži adekvatan posao, nema normalne odnose sa suprugom, ne učestvuje u vaspitanju dece;

Negativan stav prema autoritetima – često ignoriše autoritete i predstavlja se kao sveznalica. Izgubljeni autoritet u porodici pokušava nadoknaditi verbalnom i fizičkom agresivnošću, koja često prerasta u porodično nasilje;

Nedostatak samodiscipline – nedoslednost u ponašanju i delovanju, nema čvrst i jasan stav po bilo kom pitanju. Prema članovima porodice ima impulsivan i nedosledan stav, što dovodi do nefunkcionalnosti u porodici;

Ograničena interesovanja – zbog preokupiranosti alkoholom, zanemaruje lični izgled, porodične, poslovne obaveze i društveni život, što njegovu porodicu vodi u izolaciju;


Emocionalna nezrelost

Nesposobnost izražavanja emocija – ne može i ne ume na pravi način iskazati ljubav i osećanja prema porodici, rodbini i prijateljima;

Površan odnos sa ljudima – teško sklapa i održava prijateljstva, osim sa „kolegama po čaši”;

Promena raspoloženja – često menja raspoloženje u kratkom vremenskom periodu;

Slabo podnošenje neuspeha – brzo se iznervira i reaguje čak i na sitnice;

Razdražljivost i nasilnost – često postaje razdražljiv i nasilan i zlostavlja članove svoje porodice;

Ljubomora – veoma je ljubomoran, iako bez opravdanog razloga. Kod nekih alkoholičara, kao psihička posledica alkoholizma javlja se i bolest zvana „alkoholna ljubomora“.


Jedan od najvažnijih i najteže ostvarivih ciljeva u produženom lečenju alkoholizma u Srbiji  je upravo PROMENA ALKOHOLIČARSKOG PONAŠANJA kod alkoholičara.

Odbrambene taktike alkoholičara

Odbrambene taktike alkoholičara su mehanizmi njihove odbrane u cilju umanjenja ili negiranja sopstvenog alkoholizma.

Ove taktike nastaju tokom razvoja alkoholizma, kad alkoholičari nisu u stanju realno sagledati svoj alkoholizam.

Alkoholičari ne uviđaju razliku između ranijeg umerenog i sadašnjeg štetnog pijenja. Zato razvijaju i koriste mehanizme odbrane, sa ciljem da izbegnu i negiraju za njih nepovoljnu stvarnost.

Ovi mehanizmi odbrane se nazivaju odbrambene taktike alkoholičara i jedna su od karakteristika alkoholičarskog ponašanja kod svih alkoholičara.


Odbrambene taktike alkoholičara

U odbrambene taktike spadaju:

Θ Minimiziranje – je umanjivanje svih problema u vezi sa pijenjem (količine popijenog pića, novca potrošenog za piće)

Θ Negacija je poricanje svih problema izazvanih pijenjem, pa i samog pijenja

Θ Racionalizacija je opravdavanje pijenja “nerazumevanjem okoline”

Θ Projekcija je prikazivanje događaja tako da se drugima pripisuju sopstvene greške izazvane pijenjem (“nije problem što sam vozio pijan, već policija naplaćuje kazne jer im je tako naređeno”)

Θ Potiskivanje je odbrana zaboravljanjem neprijatnih događaja u vezi sa pijenjem

Θ Socijalna komparacija je poređenje svog pijenja sa onima koji piju više, čime se umanjuje problem vlastitog alkoholizma


Razobličavanje odbrambenih taktika kod alkoholičara je jedan od prvih zadataka u lečenju alkoholizma u Srbiji.

Apstinencijalna alkoholna kriza

Apstinencijalna alkoholna kriza je normalni pratilac u lečenju alkoholizma. Intenzitet i učestalost pojave apstinencijalnih kriza su najizraženiji na početku lečenja alkoholizma.

Šta je apstinencijalna alkoholna kriza?

Apstinencijalna alkoholna kriza kod alkoholičara je prikrivena ili otvorena žudnja za alkoholom. Glavni uzrok njenog nastanka je stečena alkoholna zavisnost.


Kad se javlja apstinencijalna alkoholna kriza?

Apstinencijalna alkoholna kriza se može pojaviti tokom pijenja i tokom lečenja alkoholizma.

Nagli prestanak pijenja alkohola (zbog bolesti ili odluke o prestanku pijenja), kod alkoholnog zavisnika može izazvati apstinencijalnu alkoholnu krizu.

Simptomi apstinencijalne alkoholne krize se obično javljaju 12 – 48 sati po prestanku pijenja alkohola.

Uzrok nastanka krize tokom lečenja najčešće je neki doživljaj osobe, vezan za alkohol, što se naziva „okidač“.

Alkoholna apstinencijalna kriza nastaje za oko 8 sati iza „okidača“, vrhunac intenziteta je nakon 2-3 dana, a nestaje najčešće nakon 7 dana.


Koji su simptomi apstinencijalne alkoholne krize?

Tokom lečenja alkoholizma apstinencijalne krize se takođe javljaju i veoma je važno da alkoholičar i njegov saradnik nauče pojavne simptome apstinencijalne alkoholne krize i prepoznaju krizu kad se ona stvarno desi. Prema pojavnim simptomima, kriza se kod alkoholičara može manifestovati kao prikrivena i otvorena apstinencijalna alkoholna kriza.

Simptomi prikrivene apstinencijalne alkoholne krize su:

  • Telesni: glavobolja, gubitak apetita, slabost, znojenje, mučnina, poremećaj spavanja…
  • Psihički: strah, depresivnost, nervoza, napetost, promene raspoloženja, a u težim oblicima bolesti – alkoholna halucionoza, delirijum tremens i epileptični napadi
  • Ponašajni: slabija intelektualna i radna efikasnost, agresivnost, teškoće u komunikaciji

   Simptomi otvorene apstinencijalne alkoholne krize su:

Snovi o alkoholu i jasno izražena želja za alkoholom su simptomi otvorene krize, i oni se lakše prepoznaju.

Uz napred navedene, kod apsinencijalnih alkoholnih kriza se mogu pojaviti i simptomi kao što su: odlasci na mesta gde ima alkohola, pojačana želja za slatkišima, povećano pijenje vode ili sokova (takozvano „suvo pijenje“).


Kako prevazići apstinencijalnu alkoholnu krizu?

Da kriza ne bi prerasla u recidiv ili propijanje, najvažnije je saznanje o krizi ODMAH podeliti sa saradnikom i zajedno preduzeti prve korake za njeno prevazilaženje. Nakon toga sledi analiza i saniranje krize na klubu lečenih alkoholičara.

Koraci za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne  krize su:

  • prepoznati krizu, u čemu je naročito važna uloga saradnika. Jasan pokazatelj krize je pojava nekog od napred navedenih znakova
  • prihvatiti činjenicu da je kriza nastupila, što je naročito važno za alkoholičara
  • iskoristiti stečeno znanje o alkoholizmu da se odbije prvi nalet krize: odložiti alkoholičarske obrasce ponašanja, kroz tezu „samo danas neću piti“. Skupa sa saradnikom, angažovati se fizički: šetnja, fizički rad, da se skrene tok misli sa alkohola…
  • obavezno popiti dodatni razmućeni alkoholni blokator pred saradnikom
  • pronaći uzroke nastanka krize – odmah sa saradnikom izvršiti analizu prethodnih događaja, ponašanja i postupaka lečenog alkoholičara i nastojati utvrditi šta je bio „okidač“ za nastanak krize
  • ako je kriza jačeg intenziteta i ne može se razrešiti sa saradnikom, obavezno se javiti nekom od članova Kluba lečenih alkoholičara ili klupskom terapeutu
  • na prvom sledećem sastavnku Kluba, zajednički analizirati nastanak i tok krize i primeniti dobijene savete i iskustva

Nakon saniranja i prevazilaženja alkoholne apstinencijalne krize, svakako treba nastaviti sa produženim lečenjem alkoholizma u Klubu, uz maksimalno angažovanje lečenog alkoholičara, njegovog saradnika i ostalih članova Kluba.


Pravila ponašanja u apstinenciji

Pravila ponašanja u apstinenciji su nastala iz dugogodišnje prakse lečenja alkoholizma.

Cilj pravila ponašanja u apstinenciji je da olakšaju apstinenciju tokom lečenja i smanje mogućnost nastanka recidiva ili propijanja.

(preuzeto iz knjige: „Alkoholizam – od prve do poslednje čaše“, autori: Dr Zoran Stanković, Dejan Begović, „Kreativni centar“, 2003. god)


Tokom lečenja alkoholizma, treba se pridržavati sledećih PRAVILA PONAŠANJA U APSTINENCIJI:


1. Strogo izbegavati mesta i društvo gde ste ranije pili

Ovim se smanjuje rizik od recidiva ili propijanja, i važan je korak u promeni dotadašnjeg alkoholičarskog ponašanja.

2. U kući ili stanu ne sme biti alkohola

Alkohol u kući/stanu predstavlja direktan izazov i dovodi u iskušenje lečenog alkoholičara da ponovo pije.

3. Svaki dan uzimati alkoholni blokator

Osim „zaštitne“ funkcije protiv ponovnog pijenja alkohola, uzimanje alkoholnog blokatora pred saradnikom stvara kod njega osećaj sigurnosti. Takođe doprinosi ponovnoj izgradnji izgubljenog poverenja i poboljšanju narušenih porodičnih odnosa.

4. Svaki dan bez alkohola treba shvatiti kao kapital

Pritom se ne misli samo na novčanu vrednost, već na DOBITI stečene kroz zdraviji način ličnog i porodičnog života.

5. U slučaju krize, odbraniti se organizovanim sistemom
odbrane 

Kriza se javlja kao otvorena ili prikrivena želja za alkoholom, i obično je znak zastoja u lečenju alkoholizma. Krizu prvo treba prepoznati i prihvatiti činjenicu da je nastupila.
Zatim treba pred saradnikom uzeti dodatni alkoholni blokator i skupa sa njim izvšiti analizu krize, radi njenog prevazilaženja.
Ako to nije dovoljno, OBAVEZNO se javiti nekom od članova kluba ili teraputu. Ovde je veoma važna uloga saradnika i na krizu treba reagovati ODMAH, bez odlaganja.

6. Pomagati u lečenju drugih alkoholičara, naročito ako su u krizi

Osim pomoći osobi u krizi, terapijski cilj ovog pravila je i promena sopstvenog egoističkog alkoholičarskog ponašanja. Lečeni alkoholičar ne treba misliti samo na sebe, već i na to kako da pomogne drugima u nevolji.

7. Otvoreno govoriti o sebi kao alkoholičaru

Osobama važnim u vašem životu, otvoreno recite da ste alkoholičar i da se lečite od alkoholizma.

8. U slučaju recidiva, odmah se javiti terapeutu, radi
saniranja recidiva i nastavka lečenja

Pošto je alkoholizam recidivantna bolest, recidiv je redovan pratilac u njegovom lečenju.
Ali, u slučaju recidiva nipošto ne treba odustati od daljeg lečenja.
Angažovanjem terapeuta, članova kluba, porodice i ličnim angažovanjem, recidiv se može sanirati i nastaviti lečenje.


Pravila ponašanja u apstinenciji sigurno ne mogu sprečiti alkoholni recidiv, ali njihovo pridržavanje će smanjiti rizik nastanka alkoholnoh recidiva ili propijanja.


„Nije sramota pasti, sramota je ne ustati nakon toga.“

Alkoholni blokatori u lečenju alkoholizma

Alkoholni blokatori ne mogu bukvalno sprečiti pijenje alkohola, već svojim prisustvom u organizmu čine pijenje alkohola jako neprijatnim ili smanjuju žudnju za alkoholom.

Alkoholni blokatori su hemijske supstance koje se koriste kao pomoćno sredstvo pri lečenju alkoholizma. Upravo zbog toga, uobičajeno trajanje terapije kod alkoholnih blokatora je 1-3 godine, o čemu odlučuju nadležni lekari.

Alkoholni blokatori ne leče alkoholizam, već se daju lečenim alkoholičarima kao zaštitna terapija za sprečavanje alkoholnog recidiva.

LEČENJE ALKOHOLIZMA U SRBIJI

APSTINENCIJALNA ALKOHOLNA KRIZA

ALKOHOLNI RECIDIV I KAKO GA SPREČITI


Zašto se koriste alkoholni blokatori?

Glavni razlog zašto se koriste alkoholni blokatori u lečenju alkoholizma je sprečavanje povratka bolesti – alkoholnog recidiva.

Najveći problem u lečenju alkoholizma uopšte je to što, zbog stečene zavisnosti, u mozgu alkoholičara doživotno ostaje žudnja za ponovnim pijenjem alkohola.

Farmakološki, ovaj problem se rešava na dva načina:

  1. Primenom lekova za smirenje, radi sprečavanja nastanka apstinencijalne alkoholne krize, koja često vodi u recidiv, odnosno u propijanje
  2. Primenom alkoholnih blokatora

Koji alkoholni blokatori se koriste u Srbiji?

Kao alkoholni blokatori u Srbiji se najčešće koriste disulfiram, naltrexone i acamprosate.

Disulfiram (C10H20N2S4);  prodaje se kao Antabus, Tetidis i Esperal®;
pakovanje – Esperal®: tableta, 500mg, 20kom

Naltrexone® (C20H23NO4 ); prodaje se kao Antaxone i Revia;
pakovanje – Naltrexone ®: film tablete, 50 mg, 4×7 kom

Acamprosate (C5H11NO4S); prodaje se kao Campral®;
pakovanje:  tableta; 333mg; blister, 7x12kom.


Kako se koriste alkoholni blokatori?

Nužni uslovi za korištenje alkoholnih blokatora su:
– pristanak za uzimanje alkoholnog blokatora od strane lečenog alkoholičara
– saglasnost i stručni nadzor od strane lekara

Lečeni alkoholičar mora dati pristanak i biti upoznat sa mogućim posledicama upotrebe alkoholnog blokatora. Sa druge strane, lekar na osnovu medicinskih rezultata procenjuje može li osoba koristiti alkoholni blokator, odobrava uvođenje, dnevnu dozu i trajanje korištenja alkoholnog blokatora.


Dejstvo alkoholnih blokatora na organizam

Alkoholni blokatori deluju tako da ćine nepoželjnim prisustvo alkohola u organizmu.
To se postiže hemijskom reakcijom alkoholnog blokatora u organizmu.
Treba napomenuti da stepen efikasnosti primene alkoholnih blokatora nije prevelikii, ali boljeg rešenja zasad nema, pa se oni i dalje koriste.


DISULFIRAM – ne može sprečiti ponovno pijenje alkohola, ali ga čini neprijatnim. Dislulfiram sam po sebi ne škodi organizmu, ali u dodiru sa alkoholom burno reaguje.
Ova reakcija je izuzetno neugodna (pojačano znojenje, osjećaj toplote, osjećaj gušenja, pritisak u prsima, povišeni pritisak, ubrzani rad srca, glavobolja, mučnina, povraćanje).  Mogu nastupiti i teške zdravstvene posledice (infarkt, epi-napad) ili čak i naprasna smrt, ako se popije puno alkohola na disulfiram.
Zaštita od ponovnog pijenja se zasniva na saznanju lečenog alkoholičara da će se tada suočiti sa lošim posledicama.
Uprkos tome, u praksi se dešavaju slučajevi svesnog pijenja alkohola na već uzeti disulfiram. Neki su to jedva preživeli, što samo pokazuje koliko je jaka žudnja za alkoholom, dotle da čovek svesno ugrožava svoje zdravlje, pa i sam život.
Trajanje terapije nije izričito propisano.

NALTREXONE – deluje na principu smanjenja euforičnih efekata alkohola, tako da osobi „zgadi“ alkohol. Osim toga, Naltrexone stimuliše lučenje endorfina, da bi se osoba osećala zadovoljnije „iznutra“, bez potrebe za alkoholom. Naltrexone smanjuje stepen opijenosti i interesovanje za alkohol. Naltrexone ne izaziva psihičku ili fizičku zavisnost.
Trajanje terapije nije izričito propisano.

ACAMPROSATE – smanjuje alkoholni apstinencijalni sindrom – žudnju za alkoholom. Preporučeno trajanje terapije je godinu dana.

ZAKLJUČAK: Alkoholni blokatori su pomoćna sredstva u lečenju alkoholizma u Srbiji, a njihova upotreba obično se određuje na period 1-3 godine.