Apstinencijalna alkoholna kriza je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma.
Intenzitet i učestalost pojave apstinencijalnih kriza su najizraženiji na početku lečenja alkoholizma.
Iako uobičajena, pojava apstinencijalne alkoholne krize predstavlja opasnost za nastavak lečenja alkoholizma, jer može prerasti u alkoholni recidiv i propijanje
Zato je, za uspešno lečenje alkoholizma, najvažnije BLAGOVREMENO prepoznati apstinencijalnu krizu kod lečenog alkoholičara i preduzeti korake za njeno pravazilaženje.
Šta je apstinencijalna alkoholna kriza?
Apstinencijalna alkoholna kriza je žudnja alkoholičara za alkoholom, kao posledica stečene alkoholne zavisnosti.
Vrste apstinencijalne alkoholne krize
Prema pojavnim simptomima, apstnencijalna alkoholna kriza može biti:
♣ prikrivena (zatvorena) apstinencijalna alkoholna kriza, i
♣ otvorena apstinencijalna alkoholna kriza
Za razliku od zatvorene (prikrivene), otvorena apstinencijalna kriza se REĐE JAVLJA I LAKŠE SE PREPOZNAJE, ali su za uspešno lečenja alkoholizma obe podjednako opasne
Uzrok nastanka apstinencijalne alkoholne krize
Glavni uzrok nastanka apstinencijalne krize je stečena alkoholna zavisnost, koja se manifestuje kroz žudnju za alkoholom.
Centar za zadovoljstvo u mozgu intenzivno traži alkohol, na koji je navikao.
Tokom alkoholne apstinencije žudnja za alkoholom iz centra za zadovoljstvo je samo PRIGUŠENA A NIKAD NIJE POTPUNO ELIMINISANA.
Zato održavanje alkoholne apstinencije uopšte nije lako kao što se laicima čini. Ko nije probao, taj to ne može ni razumeti.
Takođe, ta potisnuta ali ipak stalno prisutna žudnja za alkoholom, glavni je uzrok nastanka apstinencijalne alkoholne krize.
Kad se javlja apstinencijalna alkoholna kriza?
Apstinencijalna alkoholna kriza se može pojaviti tokom pijenja alkohola i tokom lečenja alkoholizma.
Apstinencijalna alkoholna kriza tokom pijenja alkohola
Nagli prestanak pijenja alkohola (zbog bolesti ili odluke o prestanku pijenja), kod alkoholnog zavisnika može izazvati apstinencijalnu alkoholnu krizu, koja se manifestuje kao žudnja za alkoholom.
Simptomi apstinencijalne alkoholne krize se obično javljaju 12 – 48 sati po prestanku pijenja alkohola.
Apstinencijalna alkoholna kriza tokom lečenja alkoholizma
Tokom lečenja alkoholizma apstinencijalne alkoholne krize se često javljaju.
Pojava apstinencijalne alkoholne krize kod lečenog alkoholičara najčešće je znak da je došlo do zastoja u lečenju alkoholizma.
Zastoj u lečenju alkoholizma može nastati zbog: otpora prema lečenju, opuštanja ili prevelike samouverenosti alkoholičara i/ili saradnika.
Povod nastanka krize tokom lečenja alkoholizma može biti neki doživljaj lečenog alkoholičara, vezan za alkohol, što se naziva „okidač“.
Okidač češće nastaje zbog zastoja u lečenju, zbog opuštanja aloholičara i njegovog saradnika i vraćanja na staro alkoholičarsko ponašanje.
Okidač ponekad može biti detalj koji je promakao neopaženo: mesto ili situacija koja je lečenog alkoholičara podsetila na period pijenja alkohola.
Apstinencijalna alkoholna kriza nastaje za oko 8 sati iza „okidača“, vrhunac intenziteta je nakon 2-3 dana, a nestaje najčešće nakon 7 dana
Kako prepoznati apstinencijalnu alkoholnu krizu?
Apstinencijalna alkoholna kriza se prepoznaje prvenstveno po pojavnim simptomima.
Pojavu prikrivene (zatvorene) ili otvorene apstinencijalne alkoholne krize karakterišu neki od pojavnih simptoma.
Simptomi prikrivene apstinencijalne alkoholne krize su:
♣Telesni: glavobolja, gubitak apetita, slabost, znojenje, mučnina, poremećaj spavanja…
♣ Psihički: strah, depresivnost, nervoza, napetost, promene raspoloženja, a u težim oblicima bolesti – alkoholna halucionoza, delirijum tremens i epileptični napadi
♣ Ponašajni: slabija intelektualna i radna efikasnost, agresivnost, teškoće u komunikaciji
Simptomi otvorene apstinencijalne alkoholne krize su:
♣ Snovi o alkoholu i jasno izražena želja za alkoholom su simptomi otvorene krize i oni se lakše prepoznaju
Uz napred navedene, kod apstinencijalnih alkoholnih kriza se mogu pojaviti i simptomi kao što su: odlasci na mesta gde ima alkohola, pojačana želja za slatkišima, povećano pijenje vode ili sokova u društvu osoba koje piju alkohol (takozvano „suvo pijenje“).
Takođe, svaku neuobičajenu promenu ponašanja kod lečenog alkoholičara treba pažljivo analizirati i tretirati kao moguću apstinencijalnu alkoholnu krizu.
Bolje je posumnjati iako će se možda utvrditi da nije bila kriza, nego prevideti promenu poašanja i dozvoliti da kriza nastupi.
Ako se apstinencijalna alkoholna kriza ne prepozna i prevaziđe, najčešće dolazi do alkoholnog recidiva i propijanja
Kako prevazići apstinencijalnu alkoholnu krizu?
Iako je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma, uočenu pojavu apstinencijalnu krize kod lečenog alkoholičara nikako ne treba POTCENITI, već treba ODMAH PREDUZETI KORAKE ZA NJENO PREVAZILAŽENJE.
Da apstinencijalna kriza ne bi prerasla u recidiv ili propijanje, najvažnije je saznanje o krizi ODMAH podeliti sa saradnikom.
Zatim treba iskoristiti znanja o alkoholizmu stečena u Klubu lečenih alkoholičara i zajedno preduzeti korake za prevazilaženje prvog naleta krize.
Uloga saradnika je pritom veoma važna: saradnik treba napraviti kraću analizu toka lečenja i otkriti propuste koji stoje iza gotovo svake krize. Otklanjanje tih propusta je važan korak za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize.
Nakon toga sledi analiza i saniranje krize na Klubu lečenih alkoholičara.
Koraci za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize
Za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize lečeni alkoholičar i saradnik moraju preduzeti sledeće korake:
♣ prepoznati krizu, u čemu je naročito važna uloga saradnika. Jasan pokazatelj krize je pojava nekog od napred navedenih pojavnih simptoma
♣ prihvatiti činjenicu da je kriza nastupila, što je naročito važno za alkoholičara
♣ iskoristiti stečeno znanje o alkoholizmu da se odbije prvi nalet krize: odložiti alkoholičarske obrasce ponašanja, kroz tezu „samo danas neću piti“. Skupa sa saradnikom, angažovati se fizički: šetnja, fizički rad, da se skrene tok misli sa alkohola…
♣ obavezno popiti dodatni razmućenu tabletu alkoholnog blokatora pred saradnikom
♣ pronaći uzroke nastanka krize – odmah sa saradnikom izvršiti analizu prethodnih događaja, ponašanja i postupaka lečenog alkoholičara i nastojati utvrditi šta je bio „okidač“ za nastanak krize
♣ ako je kriza jačeg intenziteta i ne može se razrešiti sa saradnikom, obavezno se javiti nekom od članova Kluba lečenih alkoholičara ili klupskom terapeutu
♣ na prvom sledećem sastanku Kluba lečenih alkoholičara, zajednički analizirati nastanak i tok krize i primeniti dobijene savete i iskustva
Nakon saniranja i prevazilaženja alkoholne apstinencijalne krize, obavezno treba nastaviti sa produženim lečenjem alkoholizma u Klubu, uz maksimalno angažovanje lečenog alkoholičara, njegovog saradnika i ostalih članova Kluba lečenih alkoholičara.