Apstinencijalna alkoholna kriza

Apstinencijalna alkoholna kriza je normalni pratilac u lečenju alkoholizma. Intenzitet i učestalost pojave apstinencijalnih kriza su najizraženiji na početku lečenja alkoholizma.

Šta je apstinencijalna alkoholna kriza?

Apstinencijalna alkoholna kriza kod alkoholičara je prikrivena ili otvorena žudnja za alkoholom. Glavni uzrok njenog nastanka je stečena alkoholna zavisnost.


Kad se javlja apstinencijalna alkoholna kriza?

Apstinencijalna alkoholna kriza se može pojaviti tokom pijenja i tokom lečenja alkoholizma.

Nagli prestanak pijenja alkohola (zbog bolesti ili odluke o prestanku pijenja), kod alkoholnog zavisnika može izazvati apstinencijalnu alkoholnu krizu.

Simptomi apstinencijalne alkoholne krize se obično javljaju 12 – 48 sati po prestanku pijenja alkohola.

Uzrok nastanka krize tokom lečenja najčešće je neki doživljaj osobe, vezan za alkohol, što se naziva „okidač“.

Alkoholna apstinencijalna kriza nastaje za oko 8 sati iza „okidača“, vrhunac intenziteta je nakon 2-3 dana, a nestaje najčešće nakon 7 dana.


Koji su simptomi apstinencijalne alkoholne krize?

Tokom lečenja alkoholizma apstinencijalne krize se takođe javljaju i veoma je važno da alkoholičar i njegov saradnik nauče pojavne simptome apstinencijalne alkoholne krize i prepoznaju krizu kad se ona stvarno desi. Prema pojavnim simptomima, kriza se kod alkoholičara može manifestovati kao prikrivena i otvorena apstinencijalna alkoholna kriza.

Simptomi prikrivene apstinencijalne alkoholne krize su:

  • Telesni: glavobolja, gubitak apetita, slabost, znojenje, mučnina, poremećaj spavanja…
  • Psihički: strah, depresivnost, nervoza, napetost, promene raspoloženja, a u težim oblicima bolesti – alkoholna halucionoza, delirijum tremens i epileptični napadi
  • Ponašajni: slabija intelektualna i radna efikasnost, agresivnost, teškoće u komunikaciji

   Simptomi otvorene apstinencijalne alkoholne krize su:

Snovi o alkoholu i jasno izražena želja za alkoholom su simptomi otvorene krize, i oni se lakše prepoznaju.

Uz napred navedene, kod apsinencijalnih alkoholnih kriza se mogu pojaviti i simptomi kao što su: odlasci na mesta gde ima alkohola, pojačana želja za slatkišima, povećano pijenje vode ili sokova (takozvano „suvo pijenje“).


Kako prevazići apstinencijalnu alkoholnu krizu?

Da kriza ne bi prerasla u recidiv ili propijanje, najvažnije je saznanje o krizi ODMAH podeliti sa saradnikom i zajedno preduzeti prve korake za njeno prevazilaženje. Nakon toga sledi analiza i saniranje krize na klubu lečenih alkoholičara.

Koraci za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne  krize su:

  • prepoznati krizu, u čemu je naročito važna uloga saradnika. Jasan pokazatelj krize je pojava nekog od napred navedenih znakova
  • prihvatiti činjenicu da je kriza nastupila, što je naročito važno za alkoholičara
  • iskoristiti stečeno znanje o alkoholizmu da se odbije prvi nalet krize: odložiti alkoholičarske obrasce ponašanja, kroz tezu „samo danas neću piti“. Skupa sa saradnikom, angažovati se fizički: šetnja, fizički rad, da se skrene tok misli sa alkohola…
  • obavezno popiti dodatni razmućeni alkoholni blokator pred saradnikom
  • pronaći uzroke nastanka krize – odmah sa saradnikom izvršiti analizu prethodnih događaja, ponašanja i postupaka lečenog alkoholičara i nastojati utvrditi šta je bio „okidač“ za nastanak krize
  • ako je kriza jačeg intenziteta i ne može se razrešiti sa saradnikom, obavezno se javiti nekom od članova Kluba lečenih alkoholičara ili klupskom terapeutu
  • na prvom sledećem sastavnku Kluba, zajednički analizirati nastanak i tok krize i primeniti dobijene savete i iskustva

Nakon saniranja i prevazilaženja alkoholne apstinencijalne krize, svakako treba nastaviti sa produženim lečenjem alkoholizma u Klubu, uz maksimalno angažovanje lečenog alkoholičara, njegovog saradnika i ostalih članova Kluba.