Bilteni klubova Zajednice

Bilteni Klubova Zajednice

Bilteni klubova Zajednice su interni informatori o dešavanjima u Zajednici i klubovima lečenih alkoholičara Srbije.

Biltene klubova lečenih alkoholičara iz Zajednice pripremaju i izdaju Odbori međuklupske saradnje Klubova lečenih alkoholičara u regionima Beograd, Niš i Vojvodina. Bilteni se izdaju 2-3 puta godišnje.

Šta se objavljuje u Biltenima Klubova Zajednice?

U BILTENIMA se objavljuju članci o
♣ aktuelnim dešavanjima u ZAJEDNICI i Klubovima lečenih alkoholičara
♣ ličnim iskustvima o razvoju, posledicama i lečenju alkoholizma
♣ međuklupskoj saradnji Klubova lečenih alkoholičara
♣ utiscima sa predavanja o alkoholizmu, sa izleta, večeri poezije i poseta kulturnim ustanovama
♣ međuklupskim sportskim i šah takmičenjima
♣ proslavama Nove godine i Dana žena

Koji su ciljevi izdavanja Biltena u Klubovima lečenih alkoholičara?

Tokom produženog lečenja alkoholizma u Klubovima lečenih alkoholičara Srbije, sve aktivnosti u Klubovima pa tako i izdavanje Biltena imaju glavni terapijski cilj – rehabilitaciju i resocijalizaciju lečenih alkoholičara i njihovih porodica.

Osim toga, ciljevi izdavanja Biltena u klubovima su:
♣ obnavljanje znanja o alkoholizmu
♣ razmena ličnih i klupskih iskustava u svakodnevnom radu
♣ međuklupsko informisanje o dešavanjima u Klubovima lečenih alkoholičara u Srbiji

Saradnja sa Fakultetom političkih nauka

Dugogodišnja saradnja našeg Kluba „Zdrav život” sa studentima Fakulteta političkih nauka, odsek za socijalni rad i socijalnu politiku je vrlo uspešna, uz tendenciju da se još više razvije i unapredi.

U novembru i decembru 2010. godine studenti treće godine socijalnog smera (njih 90) bili su na praksi i prisustvovali su radu našeg Kluba. Pošto je prijavljen ovako veliki broj, studenti su radi lakšeg rada raspoređeni po grupama.

Studenti su imali priliku da mnogo toga saznaju i nauče o:
• o razvoju alkoholizma, a poseban ostvrt je dat na alkoholizam mladih;
• radu klubova lečenih alkoholičara u Srbiji;
• lečenju alkoholizma, rehabilitaciji i habilitaciji alkoholičara i njihovih porodica;
• tome da grupna porodična terapija daje najbolje rezultate, itd.

Članovi Kluba su na primerima iz svog života odgovarali na pitanja studenata iz oblasti alkohologije.

Klub uspešno lečenih alkoholičara „Zdrav život“, Beograd

Ja i moje telo

Ili moje telo i ja? Da li smo jedno, ili smo dva? Rekoše u zdravom telu zdrav duh…Možda… 10 godina provedoh u bavljenju borilačkim veštinama, 10 godina mukotrpnog vežbanja…zdravo telo! A duh? A ja?…Eh, mi nismo bili te sreće, nažalost nikada!
Tako da sada čvrsto stojim iza reči: poslovica je pogrešno sklopljena!!! Trebalo je: u zdravom duhu, telo zdravo! Meditiraj, uspostavi ravnotežu, treniraj…. 

Tonem u mraku alkohola i droge

A  onda batine, omalovažavanje, maltretiranje od strane roditelja, u mom slučaju oca. Raziđosmo se nas dva, mislim moje telo i ja. Telo sve lepše, atletski lepo, ali duh i ja  u strepnji, strahu, u nemiru, od toga daleko.

Ne, mene je postojalo dva. U ogledalu jedan Apolon, neodoljiv, privlačan.
A u glavi nemir, haos, u duši mrak. Čudno, jačao sam iz dana u dan, samo spolja. Al iznutra sam jačao sve više u alkoholu i drogama.

Prema novom početku

E tada glavnu ulogu preuzeh Ja! Volim svoje telo, al samo u ogledalu dok ga gledam spolja. Definitivno se razdvojismo moje telo i ja. Gospodar sam bio Ja! A telo samo oklop, neznatna ljuštura.

Al gle, jednog dana, probudi se moje telo pre mene i natera na buđenje i moje ja. Ustani nahrani me, nahrani plodovima zla! I ja ko svaki sluga, bez razmišljanja, učinih gospodaru svome…

Postadosmo druga dva

Tek posle dugo vremena, dok telo beše namireno i u snu, Ja svatih i donesoh presudnu odluku. Zna se ko je u ovoj kući gospodar, Ja! I to viknuh, dreknuh, viknuh slugama uma i duha i pozvah svoje ja. Naredih da se telo čisti od zla.
Pobuni se telo, al je buna bila namah žestoko i u krvi ugašena… Zatim praznina… Al, sretosmo se ponovo, moje telo i ja, jači no ikada. I od tada postadosmo druga dva. NERAZDVOJNA!!!

Lazar, apstinent 2 godine

ĆUTANJE

U mojoj kući ćutanje traje dosta dugo. Ali sam danas na Uskrs pomislila da je sad kraj ćutanju došao. Ali u ovo sam se prevarila jako.

Za Uskršnje praznike dolazile su mi kćerke sa muževima i decom. Bili smo svi na okupu ovog radosnog dana. Bila sam veoma srećna i raspoložena dok su bili praznici. Očekivala sam da će biti više priče i radosti od strane supruga.

Kad su deca stigla, njegova reč je bila “Zdravo”. Svo vreme je ćutao, ni jedne reči više nije bilo. Sa decom se igrao nije, ne pokazujući ni malo radosti ni interesovanja za bilo šta.

Ručak na stolu, za stolom svi. Deca kuckaju šarena jaja, smeh i radost osvajaju mene.
Imala sam toliko hrabrosti da nisam obraćala pažnju što je on neraspoložen.

Šta će biti sa mojim očekivanjima?

Posle ručka pitam ja njega: “Je li tebi nije drago, ne voliš što su nam došla deca sa unučićima?” Moje  pitanje  je  bilo  bez odgovora. Deca ga pitaju nešto, ali i tu nema odgovora.

Odlaskom, pozdrav njegov bio je “Doviđenja”. Teško je poverovati ove moje istinite reči, ali bilo je tako.

Pa kažem sama sebi: “Mili dome teško mi je jako, dokle  li  ću  izdržati  tako?  U rukama ja sam sada Božjim, pa se  nadam  da  će  doći  i  kraj patnji mojoj.”

Moja  deca  kažu  mi  ovako: “Dokle  li  ćeš  majko  izdržati tako?” “Ne znam!” Bože jaki, ajd’ pomozi majki, bolje sada nego li ikada.

Ana, supruga lečenog alkoholičara