Alkoholičarsko ponašanje

Alkohol kod alkoholičara vremenom stvara sekundarnu psihološku strukturu koja se naziva alkoholičarsko ponašanje. Sa razvojem alkoholizma, alkoholičarsko ponašanje postaje kod alkoholičara dominantno.

(preuzeto iz knjige: „Alkoholizam – od prve do poslednje čaše , autori: Dr Zoran Stanković, Dejan Begović, „Kreativni centar“, 2003. god)


Osobine alkoholičarskog ponašanja

Osobine alkoholičarskog ponašanja su upravo glavni znak za njegovo prepoznavanje. Alkoholičarsko ponašanje se ispoljava kroz karakterne osobine, socijalnu i emocionalnu nezrelost.

Karakterne osobine

Manipulisanje –  alkoholičar manipuliše svojom okolinom, negira sopstveni alkoholizam da bi mogao i dalje piti. Pritom koristi odbrambene taktike alkoholičara (minimiziranje, negacija, racionalizacija, projekcija i potiskivanje);

Lažljivost – ide skupa sa manipulisanjem. Alkoholičar u početku laže da bi prikrio svoj alkoholizam, a kasnije počinje lagati u svim situacijama;

Sebičnost i egocentričnost – misli isključivo na sebe i svoje potrebe. Uvek daje prednost piću u odnosu na životne potrebe svoje porodice. To mu otežava ili onemogućava da prihvati ili saoseća sa problemima ostalih članova porodice;

Sveznalica – sve najbolje zna i uvek je u pravu;

Hvalisanje i obećanja bez pokrića – često se hvali i lako obećava, a obećanja ne ispunjava.


Socijalna nezrelost

Neodgovornost – izbegava, odbija ili površno izvršava obaveze. Porodične obaveze najčešće prepušta bračnom partneru, na poslu je aljkav, a prijatelji ga ne interesuju;

Nesposobnost za porodični život – iskrivljuje bračne i roditeljske uloge. Ne može da pronađe i zadrži adekvatan posao, nema normalne odnose sa suprugom, ne učestvuje u vaspitanju dece;

Negativan stav prema autoritetima – često ignoriše autoritete i predstavlja se kao sveznalica. Izgubljeni autoritet u porodici pokušava nadoknaditi verbalnom i fizičkom agresivnošću, koja često prerasta u porodično nasilje;

Nedostatak samodiscipline – nedoslednost u ponašanju i delovanju, nema čvrst i jasan stav po bilo kom pitanju. Prema članovima porodice ima impulsivan i nedosledan stav, što dovodi do nefunkcionalnosti u porodici;

Ograničena interesovanja – zbog preokupiranosti alkoholom, zanemaruje lični izgled, porodične, poslovne obaveze i društveni život, što njegovu porodicu vodi u izolaciju;


Emocionalna nezrelost

Nesposobnost izražavanja emocija – ne može i ne ume na pravi način iskazati ljubav i osećanja prema porodici, rodbini i prijateljima;

Površan odnos sa ljudima – teško sklapa i održava prijateljstva, osim sa „kolegama po čaši”;

Promena raspoloženja – često menja raspoloženje u kratkom vremenskom periodu;

Slabo podnošenje neuspeha – brzo se iznervira i reaguje čak i na sitnice;

Razdražljivost i nasilnost – često postaje razdražljiv i nasilan i zlostavlja članove svoje porodice;

Ljubomora – veoma je ljubomoran, iako bez opravdanog razloga. Kod nekih alkoholičara, kao psihička posledica alkoholizma javlja se i bolest zvana „alkoholna ljubomora“.


Jedan od najvažnijih i najteže ostvarivih ciljeva u produženom lečenju alkoholizma u Srbiji  je upravo PROMENA ALKOHOLIČARSKOG PONAŠANJA kod alkoholičara.