Аутор: Saša

Објављено

Apstinencijalna alkoholna kriza

Apstinencijalna alkoholna kriza je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma.
Intenzitet i učestalost pojave apstinencijalnih kriza su najizraženiji na početku lečenja alkoholizma, i vremenom se smanjuju.

Iako uobičajena, pojava apstinencijalne alkoholne krize predstavlja opasnost za nastavak lečenja alkoholizma, jer može prerasti u alkoholni recidiv i propijanje

Zato je, za uspešno lečenje alkoholizma, najvažnije BLAGOVREMENO prepoznati apstinencijalnu krizu kod lečenog alkoholičara i preduzeti korake za njeno pravazilaženje.

Apstinencijalna alkoholna kriza je žudnja alkoholičara za alkoholom, kao posledica stečene alkoholne zavisnosti.

Vrste apstinencijalne alkoholne krize

Prema pojavnim simptomima, apstnencijalna alkoholna kriza može biti:
♣ prikrivena (zatvorena) apstinencijalna alkoholna kriza, i
♣ otvorena apstinencijalna alkoholna kriza

Za razliku od zatvorene (prikrivene), otvorena apstinencijalna kriza se REĐE JAVLJA I LAKŠE PREPOZNAJE, ali su za uspešno lečenja alkoholizma obe krize jednako opasne.

Uzrok nastanka apstinencijalne alkoholne krize

Glavni uzrok nastanka apstinencijalne krize je stečena alkoholna zavisnost, koja se manifestuje kroz žudnju za alkoholom.

Centar za zadovoljstvo u mozgu intenzivno traži alkohol na koji je navikao.

Tokom alkoholne apstinencije žudnja za alkoholom iz centra za zadovoljstvo je samo PRIGUŠENA A NIKAD NIJE POTPUNO ELIMINISANA.

Zato održavanje alkoholne apstinencije uopšte nije lako kao što se laicima čini. Ko nije probao, taj to ne može ni razumeti.

Takođe, ta potisnuta ali ipak stalno prisutna žudnja za alkoholom, glavni je uzrok nastanka apstinencijalne alkoholne krize.

Kad se javlja apstinencijalna alkoholna kriza?

Apstinencijalna alkoholna kriza se može pojaviti tokom pijenja alkohola i tokom lečenja alkoholizma.

Apstinencijalna alkoholna kriza tokom pijenja alkohola

Nagli prestanak pijenja alkohola (zbog bolesti ili odluke o prestanku pijenja), kod alkoholnog zavisnika može izazvati apstinencijalnu alkoholnu krizu, koja se manifestuje kao žudnja za alkoholom.

Simptomi apstinencijalne alkoholne krize se obično javljaju 12 – 48 sati po prestanku pijenja alkohola.

Apstinencijalna alkoholna kriza tokom lečenja alkoholizma

Tokom lečenja alkoholizma apstinencijalne alkoholne krize se često javljaju.

Pojava apstinencijalne alkoholne krize kod lečenog alkoholičara najčešće je znak da je došlo do zastoja u lečenju alkoholizma.
Zastoj u lečenju alkoholizma može nastati zbog: otpora prema lečenju, opuštanja ili prevelike samouverenosti alkoholičara i/ili saradnika.

Povod nastanka krize tokom lečenja alkoholizma može biti neki doživljaj lečenog alkoholičara, vezan za alkohol, što se naziva „okidač“.

Okidač češće nastaje zbog zastoja u lečenju, zbog opuštanja aloholičara i njegovog saradnika i vraćanja na staro alkoholičarsko ponašanje.

Okidač ponekad može biti detalj koji je promakao neopaženo: mesto ili situacija koja je lečenog alkoholičara podsetila na period pijenja alkohola.

Apstinencijalna alkoholna kriza nastaje za oko 8 sati iza „okidača“, vrhunac intenziteta je nakon 2-3 dana, a nestaje najčešće nakon 7 dana

Kako prepoznati apstinencijalnu alkoholnu krizu?

Apstinencijalna alkoholna kriza se prepoznaje prvenstveno po pojavnim simptomima.

Pojavu prikrivene (zatvorene) ili otvorene apstinencijalne alkoholne krize karakterišu neki od pojavnih simptoma.

Simptomi prikrivene apstinencijalne alkoholne krize su:

♣Telesni: glavobolja, gubitak apetita, slabost, znojenje, mučnina, poremećaj spavanja…

♣ Psihički: strah, depresivnost, nervoza, napetost, promene raspoloženja, a u težim  oblicima bolesti – alkoholna halucionoza, delirijum tremens i epileptični napadi

♣ Ponašajni: slabija intelektualna i radna efikasnost, agresivnost, teškoće u komunikaciji

Simptomi otvorene apstinencijalne alkoholne krize su:

♣ Snovi o alkoholu i jasno izražena želja za alkoholom su simptomi otvorene krize i oni se lakše prepoznaju

Uz napred navedene, kod apstinencijalnih alkoholnih kriza se mogu pojaviti i simptomi kao što su: odlasci na mesta gde ima alkohola, pojačana želja za slatkišima ili povećano pijenje vode ili sokova u društvu osoba koje piju alkohol (takozvano „suvo pijenje“).

Takođe, svaku neuobičajenu promenu ponašanja kod lečenog alkoholičara treba pažljivo analizirati i tretirati kao moguću apstinencijalnu alkoholnu krizu.

Bolje je posumnjati iako će se možda utvrditi da nije bila kriza, nego prevideti promenu poašanja i dozvoliti da kriza nastupi.

Ako se apstinencijalna alkoholna kriza ne prepozna i prevaziđe, najčešće dolazi do alkoholnog recidiva i propijanja

Kako prevazići apstinencijalnu alkoholnu krizu?

Iako je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma, uočenu pojavu apstinencijalnu krize kod lečenog alkoholičara nikako ne treba POTCENITI, već treba ODMAH PREDUZETI KORAKE ZA NJENO PREVAZILAŽENJE.

Da apstinencijalna kriza ne bi prerasla u recidiv ili propijanje, najvažnije je saznanje o krizi ODMAH podeliti sa saradnikom.

Zatim treba iskoristiti znanja o alkoholizmu stečena u Klubu lečenih alkoholičara i zajedno preduzeti korake za prevazilaženje prvog naleta krize.

Uloga saradnika je pritom veoma važna: saradnik treba napraviti kraću analizu toka lečenja i otkriti propuste koji stoje iza gotovo svake krize. Otklanjanje tih propusta je važan korak za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize.

Nakon toga sledi analiza i saniranje krize na Klubu lečenih alkoholičara.

Koraci za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize

Za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize lečeni alkoholičar i saradnik moraju preduzeti sledeće korake:

♣ prepoznati krizu, u čemu je naročito važna uloga saradnika. Jasan pokazatelj krize je pojava nekog od napred navedenih pojavnih simptoma

♣ prihvatiti činjenicu da je kriza nastupila, što je naročito važno za alkoholičara

♣ iskoristiti stečeno znanje o alkoholizmu da se odbije prvi nalet krize: odložiti alkoholičarske obrasce ponašanja, kroz tezu „samo danas neću piti“. Skupa sa saradnikom, angažovati se fizički: šetnja, fizički rad, da se skrene tok misli sa alkohola…

♣ obavezno popiti dodatni razmućenu tabletu alkoholnog blokatora pred saradnikom

♣ pronaći uzroke nastanka krize – odmah sa saradnikom izvršiti analizu prethodnih događaja, ponašanja i postupaka lečenog alkoholičara i nastojati utvrditi šta je bio „okidač“ za nastanak krize

♣ ako je kriza jačeg intenziteta i ne može se razrešiti sa saradnikom, obavezno se javiti nekom od članova Kluba lečenih alkoholičara ili klupskom terapeutu

♣ na prvom sledećem sastanku Kluba lečenih alkoholičara, zajednički analizirati nastanak i tok krize i primeniti dobijene savete i iskustva

Nakon saniranja i prevazilaženja alkoholne apstinencijalne krize, OBAVEZNO treba nastaviti sa produženim lečenjem alkoholizma u Klubu, uz maksimalno angažovanje lečenog alkoholičara, njegovog saradnika i ostalih članova Kluba lečenih alkoholičara.

VEZANI ČLANCI

♣ Posledice alkoholizma
♣ Lečenje alkoholizma
♣ Produženo lečenje alkoholizma u klubovima Srbije
♣ Literatura o alkoholizmu


Објављено

Alkoholičarsko ponašanje

Alkoholičarsko ponašanje se javlja kod alkoholičara, kao posledica pijenja alkohola, odnosno razvijenog alkoholizma.

Alkohol kod alkoholičara vremenom stvara sekundarnu psihološku strukturu koja se naziva alkoholičarsko ponašanje.
Sa razvojem alkoholizma, alkoholičarsko ponašanje postaje kod alkoholičara dominantno.

preuzeto iz knjige: „Alkoholizam – od prve do poslednje čaše“ , autori: Dr Zoran Stanković, Dejan Begović, „Kreativni centar“, 2003. god

Osobine alkoholičarskog ponašanja su upravo glavni znaci za njegovo prepoznavanje.

Alkoholičarsko ponašanje se ispoljava kroz karakterne osobine, socijalnu i emocionalnu nezrelost.

Alkoholičarsko ponašanje: socijalna nezrelost

– Neodgovornost – izbegava, odbija ili površno izvršava obaveze. Porodične obaveze najčešće prepušta bračnom partneru, na poslu je aljkav, a prijatelji ga ne interesuju;

– Nesposobnost za porodični život – iskrivljuje bračne i roditeljske uloge. Ne može da pronađe i zadrži adekvatan posao, nema normalne odnose sa suprugom, ne učestvuje u vaspitavanju dece;

alkoholičarsko ponašanje
alkoholičarsko ponašanje

– Negativan stav prema autoritetima – često ignoriše autoritete i nastupa kao sveznalica. Izgubljeni autoritet u porodici pokušava nadoknaditi verbalnom i fizičkom agresivnošću, koja često prerasta u porodično nasilje;

– Nedostatak samodiscipline – nedoslednost u ponašanju i delovanju, nema čvrst i jasan stav po bilo kom pitanju („ne možeš ga uhvatiti ni za glavu ni za rep“). Prema članovima porodice ima impulsivan i nedosledan stav, što dovodi do nefunkcionalnosti u njegovoj (alkoholičarskoj) porodici;

– Ograničena interesovanja – zbog preokupiranosti alkoholom, zanemaruje lični izgled, porodične, poslovne obaveze i društveni život, što njegovu porodicu vodi u izolaciju;

Alkoholičarsko ponašanje: emocionalna nezrelost

♣ Nesposobnost izražavanja emocija – ne može i ne ume na pravi način iskazati ljubav i osećanja prema porodici, rodbini i prijateljima;
♣ Površan odnos sa ljudima – teško sklapa i održava prijateljstva, osim sa „kolegama po čaši”;
♣ Promena raspoloženja – često menja raspoloženje u kratkom vremenskom periodu;
♣ Slabo podnošenje neuspeha – brzo se iznervira i reaguje čak i na sitnice;
♣ Razdražljivost i nasilnost – često postaje razdražljiv, nasilan i zlostavlja članove svoje porodice;
♣ Ljubomora – veoma je ljubomoran, iako bez opravdanog razloga. Kao psihička posledica alkoholizma, kod nekih alkoholičara javlja se i bolest zvana „alkoholna ljubomora“. Alkoholičar u svojoj glavi „vidi“ da ga supruga „vara“, iako to nema nikakve veze sa realnošću.

Jedan od najvažnijih i najteže ostvarivih ciljeva u produženom lečenju alkoholizma u Srbiji  je upravo PROMENA ALKOHOLIČARSKOG PONAŠANJA kod alkoholičara

VEZANI ČLANCI

♣ Faze razvoja alkoholizma
♣ Posledice alkoholizma
♣ Lečenje alkoholizma
♣ Produženo lečenje alkoholizma u klubovima Srbije

Објављено

Vaspitni stilovi i alkoholizam mladih

Vaspitni stilovi roditelja i alkoholizam mladih su međusobno usko povezani. Porodična atmosfera se svakako odražava na decu, bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu.

Isti slučaj je i sa njihovim odnosom prema alkoholizmu. Roditelji često traže „velike“ greške koje su eventualno napravili u vaspitanju svoje dece. Često imaju osećaj krivice.

Ali veoma retko, skoro nikad ne govore o suštinskim a malim stvarima, od kojih deca postaju stabilne ličnosti.

Gotovo da nemaju svest o stvarima koje njihovoj deci donose vedrinu, sreću, samopouzdanje.

Nesumnjiva, kroz životno iskustvo i praksu potvrđena je veza između loše, nestabilne porodične atmosfere i pijenja mladih.

Rezultat lošeg, nestabilnog porodičnog ambijenta ne mora uvek biti alkoholizam, niti obavezno patologija, ali u kombinaciji sa drugim faktorima, takve porodice daju gotovo tipične obrasce pijenja.

AUTOR ČLANKA:
Mirjana Martić Pantić, psiholog, spec. bolnica za bolesti zavisnosti, Beograd

Može se reći da postoji nekoliko vaspitnih stilova koji vode razvoju alkoholizma mladih:

(PRE) ZAŠTIĆUJUĆI roditeljski par

Društveno prepoznati kao brižni, požrtvovani, adekvatni, roditelji za primer. Ipak, u osnovi, to su ljudi koji su lično neostvareni, koji nemaju vlastiti život i komunikacije.

Čitav vaspitni stil oni su utemeljili i održavaju racionalizacijom da su deca nemoćna, i zato sve rade za njih, umesto njih.

Takva deca, živeći pod staklenim zvonom, bivaju zakinuta za vlastita životna iskustva kao i potvrdu svojih sposobnosti.

Prezaštićena deca su nesigurna i nesposobna da se samostalno nose sa frustracijama. Tako ranjiva, ova deca veoma lako u alkoholu kao supstanci nađu „zaštitu” od frustracije.

POPUSTLJIVI (PERMISIVNI) roditeljski par

Ovi roditelji „gaje” čvrsto ubeđenje da deci treba dozvoliti sve. Vodilja u njihovom vaspitnom stilu je da deca treba da žive oslobođena obaveza, da im treba dozvoliti sve.

Glavni defekt ovakvog stila je u nedostatku odgovornosti za vaspitanje vlastitog deteta.

Posledica je da imamo decu koja su prinuđena da sama biraju ciljeve ili načine njihovog ostvarenja.

Dečiji izbori su nužno infantilni, a putevi ostvarenja se kreću linijom manjeg otpora, te kao rezultat imamo nerealizovanu decu, nezadovoljnu sobom i svetom oko sebe.

Alkoholizam deteta ponovo služi održanju disfunkcionalnosti porodice, a detetu služi kao tampon između sebe i neprihvatljive realnosti.

PREZAUZETI roditeljski par

Ovom tipu pripadaju roditelji koji rade „veoma važne” poslove i dobro zarađuju. Vodilja im je: „Ako ja nisam imao sve što sam želeo, moje dete će imati.”

Suština je da zadovoljavaju vlastite potrebe, služeći se ovom racionalizacijom. Oni svoju ljubav „nadomeštaju” poklonima.

Rezultat: „Kako može biti nezadovoljan, kad sam mu dao sve!”

Previđaju činjenicu da deca „rastu” od ljubavi, pažnje, topline…..

Ovakva deca su emotivno prazna, osećaju se psihološki odbačena i otuđena od roditelja.

Vasptini stilovi i alkoholizam mladih

AUTORITARNI roditeljski par

Ovakav roditeljski par ima jasan cilj o tome kakvo njihovo dete treba da bude. U velikoj meri, njihov plan proističe iz osećanja lične neostvarenosti.

Zamka ovakvog vaspitanja je zanemarivanje vlastite ličnosti deteta i postupanje sa njim kao sa objektom vaspitanja.

Roditelji zahtevaju apsolutnu poslušnost, insistiraju na disciplini.

Ovako krut vaspitni stil kod dece vodi potiskivanju vlastitih potreba i osećanja.

Nužno dolazi do „pobune” i proboja potisnutog. Tada se najčešće javlja alkoholizam (najčešće dipsomansko, ekscesivno pijenje).

(„On/ona je bio/bila tako dobro, mirno poslušno dete… ne znam šta se dogodilo”.)

ODBACUJUĆI roditeljski par

Ovakvi roditelji kroz odnos sa svojom decom, manje ili više jasno šalju poruku da su im deca smetnja ostvarenju vlastitih ciljeva.

Oni optužuju svoju decu za lične neuspehe, te ih maltretiraju i zlostavljaju.

Što je njihova frustriranost veća, to su i maltretiranja dece dramatičnija. Ako se razvije alkoholizam kod deteta iz ovakve porodice, karakteriše ga izrazito agresivno, antisocijalno ponašanje, sa ogromnim buntom prema svetu odraslih.

Vaspitni stilovi i alkoholizam roditelja

ALKOHOLIZAM roditeljskog para (jednog ili oba roditelja)

Razvoj alkoholizma u porodici, neminovno vodi do problema i posledica alkoholizma u samoj porodici.

U ovakvom porodičnom sistemu svaki roditelj je okupiran svojim problemima. Jedan roditelj pijenjem, dok drugi troši energiju na konflikte sa prvim zbog pijenja.

Krajnji rezultat je psihološko nestabilno i nepredvidivo okruženje za odrastanje dece. Roditelji su neko na koga dete ne može da se osloni, niti da zadovolji svoje potrebe za sigurnošću i ljubavlju.

Takva deca nemaju bazičnu emocionalnu i socijalnu sigurnost. Ona najčešće ispoljavaju različite vrste poremećaja, koji se kreću od blagih poremećaja ponašanja, navika, ličnosti, do teških i upadljivih. Najčešća posledica je upravo alkoholizam

Razlike u vaspitnim stilovima zavise od: osobenosti svakog trougla (otac-dete-majka), individualnosti svakog člana porodice, interakcije članova porodice međusobno, šire socijalne zajednice, dostupnosti alkohola, ali i efekta koji ima na svaku ličnost posebno.

Ovo je ujedno i objašnjenje zašto se u nekim porodicama koje su pune problema ne javlja alkoholizam a, s druge strane, u realno zdravim porodicama se javi i postane porodična bolest.

VEZANI ČLANCI

♣ Alkoholizam
♣ Faze razvoja alkoholizma
♣ Posledice alkoholizma
♣ Lečenje alkoholizma

O ALKOHOLIZMU MLADIH – U MEDIJIMA

♣ Alkoholizam kod mladih
♣ Mladi i alkohol: šta svaki roditelj treba da zna