Pravila ponašanja u apstinenciji

Pravila ponašanja u apstinenciji su nastala iz dugogodišnje prakse lečenja alkoholizma.

Cilj pravila ponašanja u apstinenciji je da olakšaju apstinenciju tokom lečenja i smanje mogućnost nastanka recidiva ili propijanja.

(preuzeto iz knjige: „Alkoholizam – od prve do poslednje čaše“, autori: Dr Zoran Stanković, Dejan Begović, „Kreativni centar“, 2003. god)


Tokom lečenja alkoholizma, treba se pridržavati sledećih PRAVILA PONAŠANJA U APSTINENCIJI:


1. Strogo izbegavati mesta i društvo gde ste ranije pili

Ovim se smanjuje rizik od recidiva ili propijanja, i važan je korak u promeni dotadašnjeg alkoholičarskog ponašanja.

2. U kući ili stanu ne sme biti alkohola

Alkohol u kući/stanu predstavlja direktan izazov i dovodi u iskušenje lečenog alkoholičara da ponovo pije.

3. Svaki dan uzimati alkoholni blokator

Osim „zaštitne“ funkcije protiv ponovnog pijenja alkohola, uzimanje alkoholnog blokatora pred saradnikom stvara kod njega osećaj sigurnosti. Takođe doprinosi ponovnoj izgradnji izgubljenog poverenja i poboljšanju narušenih porodičnih odnosa.

4. Svaki dan bez alkohola treba shvatiti kao kapital

Pritom se ne misli samo na novčanu vrednost, već na DOBITI stečene kroz zdraviji način ličnog i porodičnog života.

5. U slučaju krize, odbraniti se organizovanim sistemom
odbrane 

Kriza se javlja kao otvorena ili prikrivena želja za alkoholom, i obično je znak zastoja u lečenju alkoholizma. Krizu prvo treba prepoznati i prihvatiti činjenicu da je nastupila.
Zatim treba pred saradnikom uzeti dodatni alkoholni blokator i skupa sa njim izvšiti analizu krize, radi njenog prevazilaženja.
Ako to nije dovoljno, OBAVEZNO se javiti nekom od članova kluba ili teraputu. Ovde je veoma važna uloga saradnika i na krizu treba reagovati ODMAH, bez odlaganja.

6. Pomagati u lečenju drugih alkoholičara, naročito ako su u krizi

Osim pomoći osobi u krizi, terapijski cilj ovog pravila je i promena sopstvenog egoističkog alkoholičarskog ponašanja. Lečeni alkoholičar ne treba misliti samo na sebe, već i na to kako da pomogne drugima u nevolji.

7. Otvoreno govoriti o sebi kao alkoholičaru

Osobama važnim u vašem životu, otvoreno recite da ste alkoholičar i da se lečite od alkoholizma.

8. U slučaju recidiva, odmah se javiti terapeutu, radi
saniranja recidiva i nastavka lečenja

Pošto je alkoholizam recidivantna bolest, recidiv je redovan pratilac u njegovom lečenju.
Ali, u slučaju recidiva nipošto ne treba odustati od daljeg lečenja.
Angažovanjem terapeuta, članova kluba, porodice i ličnim angažovanjem, recidiv se može sanirati i nastaviti lečenje.


Pravila ponašanja u apstinenciji sigurno ne mogu sprečiti alkoholni recidiv, ali njihovo pridržavanje će smanjiti rizik nastanka alkoholnoh recidiva ili propijanja.


„Nije sramota pasti, sramota je ne ustati nakon toga.“

Alkoholni blokatori u lečenju alkoholizma

Alkoholni blokatori ne mogu bukvalno sprečiti pijenje alkohola, već svojim prisustvom u organizmu čine pijenje alkohola jako neprijatnim ili smanjuju žudnju za alkoholom.

Alkoholni blokatori su hemijske supstance koje se koriste kao pomoćno sredstvo pri lečenju alkoholizma. Upravo zbog toga, uobičajeno trajanje terapije kod alkoholnih blokatora je 1-3 godine, o čemu odlučuju nadležni lekari.

Alkoholni blokatori ne leče alkoholizam, već se daju lečenim alkoholičarima kao zaštitna terapija za sprečavanje alkoholnog recidiva.

LEČENJE ALKOHOLIZMA U SRBIJI

APSTINENCIJALNA ALKOHOLNA KRIZA

ALKOHOLNI RECIDIV I KAKO GA SPREČITI


Zašto se koriste alkoholni blokatori?

Glavni razlog zašto se koriste alkoholni blokatori u lečenju alkoholizma je sprečavanje povratka bolesti – alkoholnog recidiva.

Najveći problem u lečenju alkoholizma uopšte je to što, zbog stečene zavisnosti, u mozgu alkoholičara doživotno ostaje žudnja za ponovnim pijenjem alkohola.

Farmakološki, ovaj problem se rešava na dva načina:

  1. Primenom lekova za smirenje, radi sprečavanja nastanka apstinencijalne alkoholne krize, koja često vodi u recidiv, odnosno u propijanje
  2. Primenom alkoholnih blokatora

Koji alkoholni blokatori se koriste u Srbiji?

Kao alkoholni blokatori u Srbiji se najčešće koriste disulfiram, naltrexone i acamprosate.

Disulfiram (C10H20N2S4);  prodaje se kao Antabus, Tetidis i Esperal®;
pakovanje – Esperal®: tableta, 500mg, 20kom

Naltrexone® (C20H23NO4 ); prodaje se kao Antaxone i Revia;
pakovanje – Naltrexone ®: film tablete, 50 mg, 4×7 kom

Acamprosate (C5H11NO4S); prodaje se kao Campral®;
pakovanje:  tableta; 333mg; blister, 7x12kom.


Kako se koriste alkoholni blokatori?

Nužni uslovi za korištenje alkoholnih blokatora su:
– pristanak za uzimanje alkoholnog blokatora od strane lečenog alkoholičara
– saglasnost i stručni nadzor od strane lekara

Lečeni alkoholičar mora dati pristanak i biti upoznat sa mogućim posledicama upotrebe alkoholnog blokatora. Sa druge strane, lekar na osnovu medicinskih rezultata procenjuje može li osoba koristiti alkoholni blokator, odobrava uvođenje, dnevnu dozu i trajanje korištenja alkoholnog blokatora.


Dejstvo alkoholnih blokatora na organizam

Alkoholni blokatori deluju tako da ćine nepoželjnim prisustvo alkohola u organizmu.
To se postiže hemijskom reakcijom alkoholnog blokatora u organizmu.
Treba napomenuti da stepen efikasnosti primene alkoholnih blokatora nije prevelikii, ali boljeg rešenja zasad nema, pa se oni i dalje koriste.


DISULFIRAM – ne može sprečiti ponovno pijenje alkohola, ali ga čini neprijatnim. Dislulfiram sam po sebi ne škodi organizmu, ali u dodiru sa alkoholom burno reaguje.
Ova reakcija je izuzetno neugodna (pojačano znojenje, osjećaj toplote, osjećaj gušenja, pritisak u prsima, povišeni pritisak, ubrzani rad srca, glavobolja, mučnina, povraćanje).  Mogu nastupiti i teške zdravstvene posledice (infarkt, epi-napad) ili čak i naprasna smrt, ako se popije puno alkohola na disulfiram.
Zaštita od ponovnog pijenja se zasniva na saznanju lečenog alkoholičara da će se tada suočiti sa lošim posledicama.
Uprkos tome, u praksi se dešavaju slučajevi svesnog pijenja alkohola na već uzeti disulfiram. Neki su to jedva preživeli, što samo pokazuje koliko je jaka žudnja za alkoholom, dotle da čovek svesno ugrožava svoje zdravlje, pa i sam život.
Trajanje terapije nije izričito propisano.

NALTREXONE – deluje na principu smanjenja euforičnih efekata alkohola, tako da osobi „zgadi“ alkohol. Osim toga, Naltrexone stimuliše lučenje endorfina, da bi se osoba osećala zadovoljnije „iznutra“, bez potrebe za alkoholom. Naltrexone smanjuje stepen opijenosti i interesovanje za alkohol. Naltrexone ne izaziva psihičku ili fizičku zavisnost.
Trajanje terapije nije izričito propisano.

ACAMPROSATE – smanjuje alkoholni apstinencijalni sindrom – žudnju za alkoholom. Preporučeno trajanje terapije je godinu dana.

ZAKLJUČAK: Alkoholni blokatori su pomoćna sredstva u lečenju alkoholizma u Srbiji, a njihova upotreba obično se određuje na period 1-3 godine.