Nova interesovanja tokom lečenja mog alkoholizma su se pojavila postepeno, sa napretkom samog lečenja.
Oporavak od alkoholizma nije samo prestanak konzumiranja alkohola, već duboka lična promena – promena načina razmišljanja, osećanja i življenja. U tom procesu ključnu ulogu imaju razvoj novih interesovanja, izgradnja zdravih vrednosti i preuzimanje odgovornosti za lečenje mog alkoholizma i dalji život.
U periodu pijenja alkohola, mnoge stvari koje su nekad imale smisao gube značaj. Interesovanja se sužavaju, odnosi slabe, a svakodnevica se vrti oko alkohola. Ulaskom u proces lečenja alkoholizma, javlja se potreba da se taj prazan prostor ispuni nečim novim i zdravim.
| AUTOR: Grigorov Perica, član kluba lečenih alkoholičara „VMA“ Beograd |
Razvoj novih interesovanja je važan korak ka stabilnoj apstinenciji od alkohola tokom lečenja mog alkoholizma. To mogu biti proste stvari: šetnje, čitanje, bavljenje hobijem, učenje novih veština ili više vremena provedenog sa porodicom.
Nova interesovanja pomažu da se misli skrenu sa poriva za alkoholom i daju osećaj svrhe i zadovoljstva. Vremenom, ona postaju novi oslonac u životu.
Paralelno sa tim, dolazi do promene vrednosti. Umesto trenutnog zadovoljstva i bežanja od problema, u prvi plan dolaze zdravlje, poštenje, odgovornost, stabilni odnosi i lični razvoj. Ove nove vrednosti ne nastaju preko noći, već se grade kroz svakodnevne odluke i trud.
Nova interesovanja tokom lečenja mog alkoholizma
Lečenje od alkoholizma sam započeo na Klinici za psihijatriju VMA 24. novembra 2016., na svoj 47. rođendan. Vreme provedeno na zatvorenom odelenju Klinike predstavljalo je početni mentalni kapital novog života. Svaki dan proveden bez alkohola doživljavao sam kao početak uspeha.
Na početku mi očekivanja nisu bila naglašena, već sam bio zadovoljan činjenicom da raste broj dana bez alkohola. Globus u glavi se polako okretao prema stvarima, aktivnostima i namerama koje treba da čine smisao života.
Sama činjenica da ne pijem predstavljala mi je zadovoljstvo. Negde u podstvesti sam bio ubeđen da će početi da se otvaraju putevi ličnog uspeha.
Nisam žurio. Analizirao sam sebe i svoje mogućnosti, pa sam svoja interesovanja usklađivao sa sposobnostima.
Tada sam još uvek bio zaposlen u Vojsci, a dopunski sam radio na privatnom parkingu što mi je obezbeđivalo dodatni prihod.
U proleće 2017. srećem poznanika, koji mi predlaže da vanredno pohađam fakultet Primenjenih nauka – smer „drumski saobraćaj“, sa čime sam se ja kroz službu u Vojsci već bio praktično upoznao. Prihvatio sam, jer su mi priznati ispiti sa Vojne Akademije i polagao sam samo stručne ispite.
U julu 2019. sam diplomirao, i tada sam osetio značajno lično zadovoljstvo. Iste godine sam položio vozački ispit za “C“ kategoriju. Postavio sam sebi pitanje: Da li bih uspeo da sam nastavio da pijem?
Prethodne 2018. sam konačno dobio dvojno državljanstvo Republike Bugarske, što je meni značilo da nesmetano mogu raditi u nekoj od zemalja Evropske unije.
Promena alkoholičarskog ponašanja
U toku apstinencije sam u pozitivnom smislu menjao sebe i svoje alkoholičarsko ponašanje.
Prestao sam da definišem stvari koje bih želeo, jer mi se nisu poklapale sve kockice mozaika kako da ostvarim želje.
Okrenuo sam “ploču“ i počeo sam da jasno definišem ono što ne želim. Od sebe zam odbacivao sve što mi je bilo neprijatno, poput pojedinih ljudi iz okruženja, mesta na kojima se nisam osećao prijatno, odbacivao sam čak i garderobu i obuću.
Okružio sam se manjim brojem ljudi koji su mi prijali, posvetio sam se putovanjima, šetnjama, čitanju knjiga i slično.
U globalu, bio sam zadovoljan postignutim. Nastavio sam da razgovaram sam sa sobom i stalno sam sebi zadavao zadatke u skladu sa mogućnostima.
Tako sam počeo da vršim lične pripreme za eventualni odlazak na rad u inostranstvo, pohađao sam osnovni kurs poznavanja Nemačkog jezika, kurs Rukovaoca građevinskim mašinama, kurs Rukovaoca viljuškarom, kurs Međunarodnog transporta robe.
Kroz proces kurseva sam pre svega uživao jer sam imao stalno naglašenu paralelu da do svih navedenih realizacija ne bi došlo da sam nastavio da pijem. U stvari, možda ne bih bio ni živ. Kroz period apstinencije sam puno pridavao važnost duhovnoj strani, odnosno mentalnom jačanju.
Posvetio sam se pažljivije Pravoslavnoj veri, postovima, čitanju literature duhovnika, što mi je pomoglo da iz mene iščezne kolebanje u mnoštvo situacija.
Znam ko sam, znam koliko i šta mogu, znam šta ne želim, znam šta je korisno a šta štetno, znam da sam izabrao pravi put.
Preuzimanje odgovornosti za lečenje mog alkoholizma
Međutim, najvažniji deo oporavka je preuzimanje odgovornosti za produženo lečenje mog alkoholizma. To znači priznati sebi problem, prihvatiti posledice prethodnog ponašanja i aktivno raditi na promeni.
Niko drugi ne može uraditi taj posao umesto mene. Terapija, podrška porodice, i okruženja jesu važni, ali lična odluka i istrajnost su ključni.
Preuzimanje odgovornosti podrazumeva:redovan dolazak na terapije i poštovanje preporuka
- iskrenost prema sebi i drugima
- suočavanje sa problemima bez bežanja
- razvijanje discipline i zdravih navika
- prihvatanje grešaka kao dela procesa, a ne kao razlog za odustajanje.
Važno je naglasiti da oporavak nije pravolinijski proces. Ima uspona i padova, ali svaki korak napred je uspeh. Razvijanjem novih interesovanja i vrednosti, kao i preuzimanjem odgovornosti, postepeno gradim stabilan i ispunjen život bez alkohola.
U procesu lečenja hvatao sam se u koštac sa obavezama i realnim potrebama. Napravio sam prioritete i krajnje disciplinovano sam pristupio rešavanju obaveza.
Trudio sam se da svaka moja izgovorena reč bude praćena adekvatnim postupcima, te sam se na taj način čeličio kroz odgovornost.
Naravno, u kontaktu sa ljudima bilo je i nesuglasica, a da bih sačuvao sebe, bezbolnije je bilo da pružim izvinjenje, bez obzira ko je tog trenutka u pravu. Pod odgovornošću za lečenje mog alkoholizma podrazumevao sam najpre očuvanje duševnog mira
Stvorio sam naviku da 1 – 2 puta mesečno idem u pozorište, tako što sam birao predstave koje su mi bile zanimljive u različitim pozorištima. Interesovao me je i unutrašnji izgled pozorišta a ne samo predstava.
Odnosi sa porodicom i očuvanje zdravlja
Postavši osetno odgovoran, shvatio sam da u mom životu postoje porodične veze koje su zapostavljene.
Stavio sam “prst na čelo“ i shvatio da bez odlaganja moram lično pokrenuti obnavljanje zapostavljenih porodičnih veza, jer me određeni deo rodbine ne poznaje u treznom stanju.
Nedavno sam obnovio dijalog sa sestrom od tetke sa kojom se nisam video više od 25 godina, koja je oftalmolog na više beogradskih klinika, i tom prilikom je pokazala zadovoljstvo što me vidi “normalnog“, pa ćemo u skorije vreme da se češće viđamo.
Takođe, trudim se da upravljam i organizujem svoje vreme, pa sam rezervisao smeštaj za trodnevni boravak u Rumuniji u julu mesecu ove godine, kao i smeštaj u Trebinju, Ulcinju i na Žabljaku u periodu avgust – septembar ove godine.
Finansijske pripreme za predstojeća putovanja su pri kraju.
Još uvek razmišljam o odlasku na rad u inostranstvo, s tim što su motivi splasnuli, mada, nikada ne znam kakva mogućnost može da iskrsne.
U skorije vreme bi trebao otići do Beča radi kupovine auta, ali mi to nije hitna i neophodna aktivnost.
Da bih održao i poboljšao zdravlje, trudim se da dnevno unosim što više tečnosti, pijem običnu vodu, čajeve, tinkture i tom prilikom se trudim da održim kontinuitet, jer na taj način preventivno utičem na održanje imuniteta.
Sve ovo napred navedeno pokazuje kako sam ja tokom lečenja menjao svoje alkoholičarsko ponašanje, što je i preduslov i cilj uspešnog produženog lečenja alkoholizma.
Šta još trebam promeniti u daljem lečenju mog alkoholizma?
U periodu apstinencije, nisam baš u svim segmentima briljirao. Moram se osvrnuti samokritično na detalje koje sam mogao da unapredim a nisam.
Najpre ishrana; smatram da bih se trebao zdravije hraniti, jer mi je ostala navika iz perioda alkoholizma da su obroci gubljenje vremena, pa sam većinom nastavio da jedem jednom dnevno, ali obilno.
Takođe, osim šetnje, nemam naviku da se bavim dodatnim fizičkim opterećenjima, iako imam potrebne sprave za vežbanje, što negativno utiče na kondiciju i celokupno zdravlje.
Istakao bih još jednu slabost i neodgovornost prema sebi, a to je pušačka zavisnost. Iako dnevno konzumiram manje od jedne paklice cigareta, to za mene predstavlja problem jer imam astmu, i toj navici se za sada bezuspešno odupirem.
Svestan sam šta treba da činim u narednom periodu po pitanju slabosti i loših navika, i otklanjanje navedenih stvari mi je prioritet i dalje.
Oporavak od alkoholizma je put ličnog rasta, kroz nova interesovanja pronalazimo radost, kroz nove vrednosti smisao, a kroz odgovornost snagu da istrajemo.
Taj put nije lak, ali vodi ka slobodi i kvalitetnijem životu.