Категорија: Alkoholizam

Alkoholizam je recidivantna, porodična bolest zavisnosti, po smrtnosti treća u svetu. To je bolest koju čovek pijenjem alkohola sam sebi stvara, nesvestan činjenice da su alkohol i alkoholizam sigurna prečica do smrti. Alkoholizam ne nastaje odjednom, već se pijenjem alkohola postepeno razvija, prolazeći kroz 4 faze: umereno pijenje; trening faza pijenja; predtoksikomanska faza alkoholizma i toksikomanska faza alkoholizma. Ova bolest neminovno stvara i posledice kod alkoholičara i njegove okoline, i to: sdravstvene posledice alkoholizma; porodične posledice alkoholizma; profesionalne posledice alkoholizma i šire socijalne posledice alkoholizma. Lečenje alkoholizma je dugotrajno i sa neizvesnim uspehom, a vrši se u 2 faze kroz: bolničko lečenje alkoholizma i produženo lečenje alkoholizma.

Објављено

Apstinencijalna alkoholna kriza

Apstinencijalna alkoholna kriza je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma.
Intenzitet i učestalost pojave apstinencijalnih kriza su najizraženiji na početku lečenja alkoholizma.

Iako uobičajena, pojava apstinencijalne alkoholne krize predstavlja opasnost za nastavak lečenja alkoholizma, jer može prerasti u alkoholni recidiv i propijanje

Zato je, za uspešno lečenje alkoholizma, najvažnije BLAGOVREMENO prepoznati apstinencijalnu krizu kod lečenog alkoholičara i preduzeti korake za njeno pravazilaženje.

Šta je apstinencijalna alkoholna kriza?

Apstinencijalna alkoholna kriza je žudnja alkoholičara za alkoholom, kao posledica stečene alkoholne zavisnosti.

Vrste apstinencijalne alkoholne krize

Prema pojavnim simptomima, apstnencijalna alkoholna kriza može biti:
♣ prikrivena (zatvorena) apstinencijalna alkoholna kriza, i
♣ otvorena apstinencijalna alkoholna kriza

Za razliku od zatvorene (prikrivene), otvorena apstinencijalna kriza se REĐE JAVLJA I LAKŠE SE PREPOZNAJE, ali su za uspešno lečenja alkoholizma obe podjednako opasne

Uzrok nastanka apstinencijalne alkoholne krize

Glavni uzrok nastanka apstinencijalne krize je stečena alkoholna zavisnost, koja se manifestuje kroz žudnju za alkoholom.

Centar za zadovoljstvo u mozgu intenzivno traži alkohol, na koji je navikao.

Tokom alkoholne apstinencije žudnja za alkoholom iz centra za zadovoljstvo je samo PRIGUŠENA A NIKAD NIJE POTPUNO ELIMINISANA.

Zato održavanje alkoholne apstinencije uopšte nije lako kao što se laicima čini. Ko nije probao, taj to ne može ni razumeti.

Takođe, ta potisnuta ali ipak stalno prisutna žudnja za alkoholom, glavni je uzrok nastanka apstinencijalne alkoholne krize.

Kad se javlja apstinencijalna alkoholna kriza?

Apstinencijalna alkoholna kriza se može pojaviti tokom pijenja alkohola i tokom lečenja alkoholizma.

Apstinencijalna alkoholna kriza tokom pijenja alkohola

Nagli prestanak pijenja alkohola (zbog bolesti ili odluke o prestanku pijenja), kod alkoholnog zavisnika može izazvati apstinencijalnu alkoholnu krizu, koja se manifestuje kao žudnja za alkoholom.

Simptomi apstinencijalne alkoholne krize se obično javljaju 12 – 48 sati po prestanku pijenja alkohola.

Apstinencijalna alkoholna kriza tokom lečenja alkoholizma

Tokom lečenja alkoholizma apstinencijalne alkoholne krize se često javljaju.

Pojava apstinencijalne alkoholne krize kod lečenog alkoholičara najčešće je znak da je došlo do zastoja u lečenju alkoholizma.
Zastoj u lečenju alkoholizma može nastati zbog: otpora prema lečenju, opuštanja ili prevelike samouverenosti alkoholičara i/ili saradnika.

Povod nastanka krize tokom lečenja alkoholizma može biti neki doživljaj lečenog alkoholičara, vezan za alkohol, što se naziva „okidač“.

Okidač češće nastaje zbog zastoja u lečenju, zbog opuštanja aloholičara i njegovog saradnika i vraćanja na staro alkoholičarsko ponašanje.

Okidač ponekad može biti detalj koji je promakao neopaženo: mesto ili situacija koja je lečenog alkoholičara podsetila na period pijenja alkohola.

Apstinencijalna alkoholna kriza nastaje za oko 8 sati iza „okidača“, vrhunac intenziteta je nakon 2-3 dana, a nestaje najčešće nakon 7 dana

Kako prepoznati apstinencijalnu alkoholnu krizu?

Apstinencijalna alkoholna kriza se prepoznaje prvenstveno po pojavnim simptomima.

Pojavu prikrivene (zatvorene) ili otvorene apstinencijalne alkoholne krize karakterišu neki od pojavnih simptoma.

Simptomi prikrivene apstinencijalne alkoholne krize su:

♣Telesni: glavobolja, gubitak apetita, slabost, znojenje, mučnina, poremećaj spavanja…

♣ Psihički: strah, depresivnost, nervoza, napetost, promene raspoloženja, a u težim  oblicima bolesti – alkoholna halucionoza, delirijum tremens i epileptični napadi

♣ Ponašajni: slabija intelektualna i radna efikasnost, agresivnost, teškoće u komunikaciji

Simptomi otvorene apstinencijalne alkoholne krize su:

♣ Snovi o alkoholu i jasno izražena želja za alkoholom su simptomi otvorene krize i oni se lakše prepoznaju

Uz napred navedene, kod apstinencijalnih alkoholnih kriza se mogu pojaviti i simptomi kao što su: odlasci na mesta gde ima alkohola, pojačana želja za slatkišima, povećano pijenje vode ili sokova u društvu osoba koje piju alkohol (takozvano „suvo pijenje“).

Takođe, svaku neuobičajenu promenu ponašanja kod lečenog alkoholičara treba pažljivo analizirati i tretirati kao moguću apstinencijalnu alkoholnu krizu.

Bolje je posumnjati iako će se možda utvrditi da nije bila kriza, nego prevideti promenu poašanja i dozvoliti da kriza nastupi.

Ako se apstinencijalna alkoholna kriza ne prepozna i prevaziđe, najčešće dolazi do alkoholnog recidiva i propijanja

Kako prevazići apstinencijalnu alkoholnu krizu?

Iako je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma, uočenu pojavu apstinencijalnu krize kod lečenog alkoholičara nikako ne treba POTCENITI, već treba ODMAH PREDUZETI KORAKE ZA NJENO PREVAZILAŽENJE.

Da apstinencijalna kriza ne bi prerasla u recidiv ili propijanje, najvažnije je saznanje o krizi ODMAH podeliti sa saradnikom.

Zatim treba iskoristiti znanja o alkoholizmu stečena u Klubu lečenih alkoholičara i zajedno preduzeti korake za prevazilaženje prvog naleta krize.

Uloga saradnika je pritom veoma važna: saradnik treba napraviti kraću analizu toka lečenja i otkriti propuste koji stoje iza gotovo svake krize. Otklanjanje tih propusta je važan korak za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize.

Nakon toga sledi analiza i saniranje krize na Klubu lečenih alkoholičara.

Koraci za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize

Za prevazilaženje apstinencijalne alkoholne krize lečeni alkoholičar i saradnik moraju preduzeti sledeće korake:

♣ prepoznati krizu, u čemu je naročito važna uloga saradnika. Jasan pokazatelj krize je pojava nekog od napred navedenih pojavnih simptoma

♣ prihvatiti činjenicu da je kriza nastupila, što je naročito važno za alkoholičara

pravila ponašanja u apstinenciji: odbijanje prvog naleta krize
odbijanje prvog naleta krize

♣ iskoristiti stečeno znanje o alkoholizmu da se odbije prvi nalet krize: odložiti alkoholičarske obrasce ponašanja, kroz tezu „samo danas neću piti“. Skupa sa saradnikom, angažovati se fizički: šetnja, fizički rad, da se skrene tok misli sa alkohola…

♣ obavezno popiti dodatni razmućenu tabletu alkoholnog blokatora pred saradnikom

♣ pronaći uzroke nastanka krize – odmah sa saradnikom izvršiti analizu prethodnih događaja, ponašanja i postupaka lečenog alkoholičara i nastojati utvrditi šta je bio „okidač“ za nastanak krize

♣ ako je kriza jačeg intenziteta i ne može se razrešiti sa saradnikom, obavezno se javiti nekom od članova Kluba lečenih alkoholičara ili klupskom terapeutu

♣ na prvom sledećem sastanku Kluba lečenih alkoholičara, zajednički analizirati nastanak i tok krize i primeniti dobijene savete i iskustva

Nakon saniranja i prevazilaženja alkoholne apstinencijalne krize, obavezno treba nastaviti sa produženim lečenjem alkoholizma u Klubu, uz maksimalno angažovanje lečenog alkoholičara, njegovog saradnika i ostalih članova Kluba lečenih alkoholičara.

VEZANI ČLANCI

♣ Posledice alkoholizma
♣ Lečenje alkoholizma
♣ Produženo lečenje alkoholizma u klubovima Srbije
♣ Literatura o alkoholizmu


Објављено

Alkoholni recidiv i kako ga sprečiti

Alkoholni recidiv  je ponovni povratak bolesti alkoholizma.

Reč recidiv potiče od latinske reči RECIDIVUS što znači – koji se ponovo javlja. U medicini, recidiv je vraćanje bolesti za koju se smatralo da je prošla.

Alkoholni recidiv je jednokratno pijenje alkohola tokom apstinencije i predstavlja ponovni povratak u alkoholizam

Međutim, retko koji lečeni alkoholičar ostaje na jednom piću, već nastavlja piti i alkoholni recidiv najčešće prerasta u propijanje.

Zašto i kako nastaje alkoholni recidiv?

Organski
 alkoholni recidiv nastaje kao posledica žudnje centra za zadovoljstvo u mozgu za alkoholom.

Psihološki
 alkoholni recidiv nastaje kao želja lečenog alkoholičara da ponovo „PIJE UMERENO“, ali  zbog nastalih promena u mozgu i stečene alkoholne zavisnosti on VIŠE NIKAD NE MOŽE PITI UMERENO.

Zato svako novo pijenje alkohola neumitno vodi u propijanje i još brže tonjenje u bolest alkoholizma, nego što je to bio slučaj na početku pijenja.

Preterana samouverenost ili otpori prema sopstvenom lečenju alkoholizma dovode do zastoja u lečenju i predstavljaju pogodno tlo za nastanak recidiva

Za ilustraciju koliko može biti pogubna samouverenost, navodimo ispovest jednog lečenog alkoholičara:

„Tog dana sam krenuo peške od Zemuna prema Voždovcu. Htio sam pokazati sebi koliko sam očvrsnuo nakon 5 godina apstinencije i lečenja alkoholizma, tako da za mene kafane više uopšte nisu izazov. Usput sam prošao pored 30 kafana i nisam svratio ni u jednu. Diveći se sebi kako mogu to da izdržim, odlučio sam da sam sebe častim. Svratio sam u 31-vu kafanu i rekao konobaru – „Sipaj mi vinjake, dok ne kažem dosta….“

Ovaj primer rečito govori koliko alkoholizam i stečena alkoholna zavisnost stvaraju jak poriv za pijenjem alkohola i nakon godina uspešne apstinencije.

Recidiv – prekid apstinencije

Odražavanje apstinencije od alkohola nije uopšte lako, kao što se to nekima čini. To je, slikovito rečeno, stalna borba sa samim sobom, sa porivom za pijenjem alkohola, a najteže je u prvih nekoliko godina lečenja alkoholizma.

Daljim tokom apstinencije taj poriv za pijenjem se smanjuje, ALI NIKAD NE NESTAJE POTPUNO.

Iz prakse lečenja alkoholizma u Klubovima lečenih alkoholičara Srbije bilo je slučajeva da su lečeni alkoholičari pravili recidiv i nakon 15, pa čak i 25 godina apstinencije od alkohola.

Recidiv kod lečenih alkoholičara nikad nije nesvestan niti slučajan, već mu uvek prethodi:

– prikrivena ili otvorena apstinencijalna kriza i
– svesna priprema i odluka

Priprema recidiva

kod lečenog alkoholičara se prepoznaje kroz:

Veoma je važno da saradnik i Klub blagovremeno uoče navedene znake, analiziraju ih sa alkoholičarem i razjasne okolnosti njihovog nastanka

Ako se to odmah ne uradi, alkoholičar se vraća pijenju alkohola, tj. ulazi u recidiv i propijanje.

alkoholni recidiv: povratak u alkoholizam
alkoholni recidiv: povratak u alkoholizam

Kako sprečiti alkoholni recidiv i šta učiniti ako se desi?

Veoma je važno da saradnik i lečeni alkoholičar prate tok lečenja, uočavaju promene ponašanja, pojavu apstinencijalnih alkoholnih kriza kod alkoholičara ili postupke pripreme recidiva. Treba da ih BLAGOVREMENO PREPOZNAJU, ANALIZIRAJU I SANIRAJU.

Postupci za sprečavanje nastanka alkoholnog recidiva

Iz višedecenijske prakse lečenja alkoholizma u Srbiji proizašli su određeni postupci, čijim se sprovođenjem može sprečiti nastanak alkoholnog recidiva.

Za sprečavanje pojave alkoholnog recidiva, lečeni alkoholičar i saradnik u lečenju alkoholizma trebaju biti dosledni i sprovoditi sledeće postupke:

Postupci u slučaju kad se alkoholni recidiv ipak desi

Alkoholni recidiv je uobičajeni pratilac u lečenju alkoholizma, pa i ako se desi NIPOŠTO NE TREBA ODUSTATI OD DALJEG LEČENJA.

Ako se recidiv desi, treba se odmah, PRE PROPIJANJA javiti klupskom terapeutu, radi saniranja recidiva na Klubu lečenih alkoholičara i nastavka lečenja

Svaki recidiv se u Klubu lečenih alkoholičara može analizirati i sanirati i
potom nastaviti dalje lečenje alkoholizma

VEZANI ČLANCI

♣ Razvoj alkoholizma
♣ Posledice alkoholizma
♣ Lečenje alkoholizma
♣ Produženo lečenje alkoholizma u klubovima Srbije

Објављено

Alkoholni blokatori u lečenju alkoholizma

Šta su alkoholni blokatori?

Alkoholni blokatori su hemijske supstance koje svojim prisustvom u organizmu čine pijenje alkohola jako neprijatnim ili smanjuju žudnju za alkoholom.

Alkoholni blokatori ne mogu sprečiti pijenje alkohola, već se daju lečenim alkoholičarima kao preventiva za sprečavanje alkoholnog recidiva.

Efekat blokade (unosa) alkohola se bazira na SAZNANJU alkoholičara da će se pijenjem alkohola na već uneti alkoholni blokator SUOČITI SA LOŠIM ZDRAVSTVENIM POSLEDICAMA.

Alkoholni blokatori ne leče alkoholizam, već se koriste kao pomoćno sredstvo pri lečenju alkoholizma.

Uobičajeno trajanje terapije upotrebe alkoholnih blokatora je 1 – 3 godine, o čemu odlučuju lekari.

Zašto se koriste alkoholni blokatori?

Glavni razlog zašto se koriste alkoholni blokatori u lečenju alkoholizma je sprečavanje povratka bolesti – alkoholnog recidiva.
Najveći problem u lečenju alkoholizma uopšte je to što, zbog stečene zavisnosti, u mozgu alkoholičara doživotno ostaje žudnja za ponovnim pijenjem alkohola.

Farmakološki, ovaj problem se rešava na dva načina:
♣ primenom lekova za smirenje, radi sprečavanja nastanka apstinencijalne alkoholne krize, koja često vodi u recidiv, odnosno u propijanje, i
♣ primenom alkoholnih blokatora

Koji alkoholni blokatori se koriste u Srbiji?

Kao alkoholni blokatori u Srbiji se najčešće koriste disulfiram, naltrexone i acamprosate.

Disulfiram (C10H20N2S4); prodavao se ranije kao Antabus, Tetidis i Esperal®, a od 2023. godine i kao Antalcol;
-pakovanje – Esperal®: tableta, 500 mg, 20 kom
-pakovanje – Antalcol: tableta, 500 mg, 50 kom

Naltrexone® (C20H23NO4 ); prodaje se kao Antaxone, Revia i Vivitrol;
pakovanje – Naltrexone ®: film tablete, 50 mg, 4×7 kom

Acamprosate (C5H11NO4S); prodaje se kao Campral®;
pakovanje:  tableta; 333mg; blister, 7x12kom.

Kako se koriste blokatori za alkohol?

Nužni uslovi za korištenje blokatora za alkohol su:

  • pristanak za uzimanje blokatora za alkohol od strane lečenog alkoholičara
  • saglasnost i stručni nadzor od strane lekara
alkoholni blokatori: esperal
alkoholni blokatori: esperal

Lečeni alkoholičar mora dati pristanak i biti upoznat sa mogućim posledicama upotrebe alkoholnog blokatora.

Sa druge strane, lekar na osnovu medicinskih rezultata procenjuje može li on koristiti alkoholni blokator, odobrava uvođenje, dnevnu dozu i trajanje korištenja alkoholnog blokatora.

Dejstvo alkoholnih blokatora na organizam

Alkoholni blokatori deluju tako da smanjuju žudnju za alkoholom ili čine nepoželjnim prisustvo alkohola u organizmu. To se postiže hemijskom reakcijom alkoholnog blokatora sa alkoholom u organizmu.

Treba napomenuti da stepen efikasnosti primene alkoholnih blokatora nije preveliki, ali boljeg rešenja zasad nema, pa se oni i dalje koriste.

DISULFIRAM

Disulfiram sam po sebi ne škodi organizmu, ali u dodiru sa alkoholom burno reaguje, izazivajući loše zdravstvene posledice.

Ova reakcija je izuzetno neugodna (pojačano znojenje, osjećaj toplote, osjećaj gušenja, pritisak u prsima, povišeni pritisak, ubrzani rad srca, glavobolja, mučnina, povraćanje). 

Mogu nastupiti i teške zdravstvene posledice (infarkt, epi-napad) ili čak i naprasna smrt, ako se popije puno alkohola na disulfiram.

„Blokada“ pijenja alkohola nakon uzetog alkoholnog blokatora se bazira na saznanju lečenog alkoholičara da će se tada suočiti sa lošim posledicama.

Uprkos tome, u praksi se dešavaju slučajevi svesnog pijenja alkohola na već uzeti disulfiram. Neki su to jedva preživeli, što samo pokazuje koliko je jaka žudnja za alkoholom, dotle da čovek svesno ugrožava svoje zdravlje, pa i sam život.

Trajanje terapije nije izričito propisano

Dejstvo alkoholnih blokatora na organizam

NALTREXONE

Naltrexone deluje na principu smanjenja euforičnih efekata alkohola, tako da osobi „zgadi“ alkohol.

Osim toga, Naltrexone stimuliše lučenje endorfina, da bi se osoba osećala zadovoljnije „iznutra“, bez potrebe za alkoholom.

Naltrexone smanjuje stepen opijenosti i interesovanje za alkohol. Naltrexone ne izaziva psihičku ili fizičku zavisnost.

Trajanje terapije nije izričito propisano

ACAMPROSATE

Acamprosate deluje tako što smanjuje žudnju za alkoholom – alkoholni apstinencijalni sindrom, bez izazivanja odbojnosti i bez osećaja mučnine.


To je noviji lek, ne reaguje sa alkoholom i može ga koristiti osobe sa oštećenjem jetre.

Preporučeno trajanje terapije je godinu dana

Radi potpunije informisanosti posetilaca sajta, pomenućemo i lek Baklofen

BACLOFEN

Baclofen (C10H12ClNO2) – prodaje se kao Kemstro, Lioresal, Liofen, Gablofen i Beklo.

Baklofen je derivat gama-aminobuterne kiseline i prvenstveno se koristi za tretman mišićnog spazma (grča).

Vrše se istraživanja za moguću upotrebu Baclofena u lečenju alkoholizma.

ZAKLJUČAK

Alkoholni blokatori su pomoćna sredstva u lečenju alkoholizma u Srbiji, a njihova upotreba obično se određuje na period 1-3 godine

VEZANI ČLANCI

♣ Lečenje alkoholizma u Srbiji
♣ Apstinencijalna alkoholna kriza
♣ Alkoholni recidiv i kako ga sprečiti

KORISNI LINKOVI

♣ ESPERAL: karakteristike leka i uputstvo za pacijenta
♣ NALTREXONE: karakteristike leka i uputstvo za pacijenta
♣ CAMPRAL: karakteristike leka i uputstvo za pacijenta
♣ BAKLOFEN: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Baklofen