Alkoholičarsko ponašanje

Alkoholičarsko ponašanje se javlja kod alkoholičara, kao posledica pijenja alkohola, odnosno razvijenog alkoholizma.

Alkohol kod alkoholičara vremenom stvara sekundarnu psihološku strukturu koja se naziva alkoholičarsko ponašanje.
Sa razvojem alkoholizma, alkoholičarsko ponašanje postaje kod alkoholičara dominantno.

preuzeto iz knjige: „Alkoholizam – od prve do poslednje čaše“ , autori: Dr Zoran Stanković, Dejan Begović, „Kreativni centar“, 2003. god

Osobine alkoholičarskog ponašanja

Osobine alkoholičarskog ponašanja su upravo glavni znak za njegovo prepoznavanje.

Alkoholičarsko ponašanje se ispoljava kroz karakterne osobine, socijalnu i emocionalnu nezrelost.

Alkoholičarsko ponašanje: karakterne osobine

Manipulisanje –  alkoholičar manipuliše svojom okolinom, negira sopstveni alkoholizam da bi mogao i dalje piti. Pritom koristi odbrambene taktike alkoholičara (minimiziranje, negacija, racionalizacija, projekcija i potiskivanje);
Pogledajte video, koji na šaljiv način ilustruje manipulisanje kod alkoholičara

Izvor: http://www.vigovideo.net/

Lažljivost – ide skupa sa manipulisanjem. Alkoholičar u početku laže da bi prikrio svoj alkoholizam, a kasnije počinje lagati u svim situacijama;
Sebičnost i egocentričnost – alkoholičar misli isključivo na sebe i svoje potrebe. Uvek daje prednost piću u odnosu na životne potrebe svoje porodice. To mu otežava ili onemogućava da prihvati ili saoseća sa problemima ostalih članova porodice;
Sveznalica – sve najbolje zna i uvek je u pravu;
Hvalisanje i obećanja bez pokrića – često se hvali i lako obećava, a obećanja ne ispunjava.

Alkoholičarsko ponašanje: socijalna nezrelost

Neodgovornost – izbegava, odbija ili površno izvršava obaveze. Porodične obaveze najčešće prepušta bračnom partneru, na poslu je aljkav, a prijatelji ga ne interesuju;

Nesposobnost za porodični život – iskrivljuje bračne i roditeljske uloge. Ne može da pronađe i zadrži adekvatan posao, nema normalne odnose sa suprugom, ne učestvuje u vaspitanju dece;

alkoholičarsko ponašanje
alkoholičarsko ponašanje

Negativan stav prema autoritetima – često ignoriše autoritete i predstavlja se kao sveznalica. Izgubljeni autoritet u porodici pokušava nadoknaditi verbalnom i fizičkom agresivnošću, koja često prerasta u porodično nasilje;

Nedostatak samodiscipline – nedoslednost u ponašanju i delovanju, nema čvrst i jasan stav po bilo kom pitanju. Prema članovima porodice ima impulsivan i nedosledan stav, što dovodi do nefunkcionalnosti u porodici;

Ograničena interesovanja – zbog preokupiranosti alkoholom, zanemaruje lični izgled, porodične, poslovne obaveze i društveni život, što njegovu porodicu vodi u izolaciju;

Alkoholičarsko ponašanje: emocionalna nezrelost

Nesposobnost izražavanja emocija – ne može i ne ume na pravi način iskazati ljubav i osećanja prema porodici, rodbini i prijateljima;
Površan odnos sa ljudima – teško sklapa i održava prijateljstva, osim sa „kolegama po čaši”;
Promena raspoloženja – često menja raspoloženje u kratkom vremenskom periodu;
Slabo podnošenje neuspeha – brzo se iznervira i reaguje čak i na sitnice;
Razdražljivost i nasilnost – često postaje razdražljiv i nasilan i zlostavlja članove svoje porodice;
Ljubomora – veoma je ljubomoran, iako bez opravdanog razloga. Kod nekih alkoholičara, kao psihička posledica alkoholizma javlja se i bolest zvana „alkoholna ljubomora“

Jedan od najvažnijih i najteže ostvarivih ciljeva u produženom lečenju alkoholizma u Srbiji  je upravo PROMENA ALKOHOLIČARSKOG PONAŠANJA kod alkoholičara

Pravila ponašanja u apstinenciji

Pravila ponašanja u apstinenciji su preporuke za uspešnu apstinenciju, a nastala su iz dugogodišnje prakse lečenja alkoholizma.

Cilj pravila ponašanja u apstinenciji je da doprinesu uspešnom lečenju alkoholizma.

preuzeto iz knjige: „Alkoholizam – od prve do poslednje čaše“,
autori: Dr Zoran Stanković, Dejan Begović, „Kreativni centar“, 2003. god

Pridržavanjem pravila ponašanja u apstinenciji od strane lečenog alkoholičara i saradnika u lečenju smanjuje se rizik nastanka alkoholnog recidiva, što doprinosi uspešnosti lečenja bolesti alkoholizma.

1. Strogo izbegavati mesta i društvo gde ste ranije pili

Ovim se smanjuje rizik od recidiva ili propijanja, i važan je korak u promeni dotadašnjeg alkoholičarskog ponašanja. Odlasci na takva mesta će delovati na lečenog alkoholičara provokativno, u smislu da se opet vrati svojoj staroj ljubavi – alkoholu.

2. U kući ili stanu ne sme biti alkohola

Alkohol u kući/stanu predstavlja direktan izazov i dovodi u iskušenje lečenog alkoholičara da ponovo pije. Odsustvo alkohola u neposrednom okruženju u kome alkoholičar provodi veći deo dana, smanjuje rizik od alkoholnog recidiva.

3. Svaki dan uzimati alkoholni blokator

Osim „zaštitne“ funkcije protiv ponovnog pijenja alkohola, uzimanje alkoholnog blokatora pred saradnikom stvara kod njega osećaj sigurnosti, doprinosi ponovnoj izgradnji izgubljenog poverenja i poboljšanju narušenih porodičnih odnosa.

Pravila za uspešnu alkoholnu apstinenciju

4. Svaki dan bez alkohola treba shvatiti kao kapital

Pritom se ne misli samo na novčanu vrednost, već na DOBITI stečene kroz zdraviji način ličnog i porodičnog života. Kako izreka kaže -„zdravlje je najveće bogatstvo“, tako je i svaki dan proveden bez trovanja samog sebe alkoholom, na neki način kapital.

5. U slučaju krize, odbraniti se organizovanim sistemom odbrane 

Kriza se javlja kao otvorena ili prikrivena želja za alkoholom, i obično je znak zastoja u lečenju alkoholizma. Krizu prvo treba prepoznati i prihvatiti činjenicu da je nastupila.

Iskoristiti znanja stečena u lečenju alkoholizma i ODBITI PRVI NALET KRIZE.
Angažovati se na fizičkim aktivnostima, da se skrene tok misli sa alkohola.

pravila ponašanja u apstinenciji: odbijanje prvog naleta krize
pravila ponašanja u apstinenciji: odbijanje prvog naleta krize

Zatim treba pred saradnikom uzeti dodatni alkoholni blokator i skupa sa njim izvšiti analizu krize, radi njenog prevazilaženja.

Ako to nije dovoljno, OBAVEZNO se javiti nekom od članova kluba ili teraputu. Ovde je veoma važna uloga saradnika i na krizu treba reagovati ODMAH, bez odlaganja.

Pridržavanje pravila olakšava alkoholnu apstinenciju

6. Pomagati u lečenju drugih alkoholičara, naročito ako su u krizi

Osim pomoći osobi u krizi, terapijski cilj ovog pravila je i promena sopstvenog egoističkog alkoholičarskog ponašanja. Lečeni alkoholičar ne treba misliti samo na sebe, već i na to kako da pomogne drugima u nevolji.

7. Otvoreno govoriti o sebi kao alkoholičaru

Osobama važnim u vašem životu, otvoreno recite da ste alkoholičar i da se lečite od alkoholizma.

8. U slučaju recidiva, odmah se javiti terapeutu, radi saniranja recidiva i nastavka lečenja

Pošto je alkoholizam recidivantna bolest, recidiv je redovan pratilac u njegovom lečenju.
Ali, u slučaju recidiva nipošto ne treba odustati od daljeg lečenja.
Angažovanjem terapeuta, članova kluba, porodice i ličnim angažovanjem, recidiv se može sanirati i nastaviti lečenje.

Uloga pravila ponašanja u apstinenciji u lečenju alkoholizma

Pravila ponašanja u apstinenciji sigurno ne mogu sprečiti alkoholni recidiv, već je njihova uloga da lečenom alkoholičaru olakšaju održavanje apstinencije, a samim tim će se smanjiti rizik pojave alkoholnog recidiva ili propijanja.

Alkoholizam je teška bolest čijem lečenju treba pristupiti sasvim ozbiljno i odgovorno, aktivnim učešćem u sopstvenom lečenju i poštivanjem pravila koja su proistekla iz višedecenijske prakse lečenja alkoholizma u Srbiji i svetu.

„NIJE SRAMOTA PASTI, SRAMOTA JE NE USTATI IZA TOGA“

Odbrambene taktike alkoholičara

Šta su odbrambene taktike alkoholičara?

Odbrambene taktike alkoholičara su mehanizmi njihove odbrane u cilju umanjenja ili negiranja sopstvenog alkoholizma, a nastaju tokom razvoja alkoholizma.

Odbrambene taktike su jedna od karakteristika alkoholičarskog ponašanja kod svih alkoholičara.


odbrambene taktike alkoholičara: negiranje vlastitog alkoholizma
odbrambene taktike alkoholičara: negiranje vlastitog alkoholizma

Kako nastaju odbrambene taktike alkoholičara?

Psihoaktivno dejstvo alkohola na mozak vremenom kod alkoholičara dovodi do promena ličnosti, karaktera i alkoholičarskog ponašanja.

Rezultat toga je da alkoholičari nisu u stanju  sagledati realno svoj alkoholizam.

Alkoholičari ne uviđaju razliku između ranijeg umerenog i sadašnjeg štetnog pijenja. Zato razvijaju i koriste odbrambene taktike, sa ciljem da izbegnu i negiraju za njih nepovoljnu stvarnost.

Alkoholičar ne prihvata i negira svoj alkoholizam. Alkohol mu je promenio stanje svesti i stvorio neki virtuelni svet u koji on zaista čvrsto veruje

Dakle, on je stvarno uveren da pije manje od drugih, da nema nikakvih zdravstvenih, problema u u porodici i na poslu, da ne troši na alkohol koliko mu supruga govori, da njemu ne treba lečenje i da on nije alkoholičar, itd…

U stvarnosti, primenom ovih odbrambenih taktika, alkoholičari faktički lažu i sebe i okolinu da oni „kao“ nisu alkoholičari, a istina je sasvim drugačija.

Vrste odbrambenih taktika alkoholičara

U odbrambene taktike alkoholičara spadaju:

♣ Minimiziranje je umanjivanje svih problema u vezi pijenja (količine popijenog pića, novca potrošenog za piće)

♣ Negacija je poricanje svih problema izazvanih pijenjem, pa i samog pijenja

♣ Racionalizacija je opravdavanje pijenja “nerazumevanjem okoline”

♣ Projekcija je prikazivanje događaja tako da se drugima pripisuju sopstvene greške izazvane pijenjem (“nije problem što sam vozio pijan, već policija naplaćuje kazne jer im je tako naređeno”)

♣ Potiskivanje je odbrana zaboravljanjem neprijatnih događaja u vezi sa pijenjem

♣ Socijalna komparacija je poređenje svog pijenja sa onima koji piju više, čime se umanjuje problem vlastitog alkoholizma

Odbrambene taktike alkoholičara i lečenje alkoholizma

Razobličavanje odbrambenih taktika kod alkoholičara je jedan od važnih i prvih zadataka u procesu lečenja alkoholizma u Srbiji.

Razobličavanje i prestanak korištenja odbrambenih taktika je korak ka promeni zaostalog alkoholičarskog ponašanja kod lečenih alkoholičara.

Lečeni alkoholičar koji apstinira nema više razloga da prikriva svoj alkoholizam, što znači da je glavni razlog postojanja odbrambenih taktika sada nestao.
Samim tim je lakše i prestati sa njihovim daljim korištenjem.

Iako teoretski to izgleda lako, praksa lečenja alkoholizma pokazuje da treba uložiti dosta truda i zalaganja da se odbrambene taktike alkoholičara eliminišu iz svakodnevnog života.